Прочитај ми чланак

Случај „литијум“: Кад Вучић у помоћ позове ПОЛИГРАФ

0

У Србији постоји само једна справа која има више истине у себи од полиграфа. А то је председник. Он га је што на себи, што на другима испробавао више пута, и увек је детектор лажи лагао потврдивши да председник никада не лаже, као ни они који са њим деле своју верзију неподношљиве истине. Прецизније, "имам полиграфске очи, истина никад неће доћи". Председник Србије изјавио је да неће пустити "неким службама“ да други пут дају "шустер - мат“ по питању ископавања литијума у Србији, као што су, како је рекао, то урадили прошли пут, и позвао је лидере протеста "Не дамо Јадар“ да иду заједно на полиграф, да се види ко је "плаћен“.

Активисткиња из Недељица прихвата Вучићев изазов да на полиграфу одговарају ко је примио паре од „Рио Тинта“

Машина не лаже, тако је својевремено Александар Вучић говорио о полиграфу. У преводу, ако машина каже да особа лаже, онда то мора да буде истина. Међутим, док је то говорио, Вучић није био прикључен на полиграф. Што, ако говоримо о Вучићу, аутоматски одмах намеће оправдану сумњу. И наводи нас да му не верујемо, а то и није тако тешко. Ваљда. Друго би било да је био на полиграфу. Сад имамо случај литијума.

– Они нека изаберу место за полиграф, па да видимо да ли су примили паре. Је ли тај (Небојша) Петковић и његова породица примила паре, ти говорници, је ли тај Благојевић примио 700.000 евра или није, или сам ја примио нешто. Они данас против, а ја без динара за, знате зашто, јер је мени Србија важна – рекао је Вучић.

Он је изјавио и да постоје људи који се боре за нешто, имају идеале, и да њега нико не може да га утиша и спречи да говори о том пројекту, јер, како је рекао, зна да је то пут у огроман напредак Лознице, Рађевине и Подриња, као и Србије.

Али, док то говори, нигде ни трага од полиграфа. Предлог је дат. Ставите ове из „Не дамо Јадар“ на полиграф одмах и питајте шта хоћете, не верујте својим очима, верујте полиграфу. Да ли је ваш разум здрав, провериће полиграф. Није вам ни потребан разум, довољан је полиграф. Замислите Србију као полиграфску утопију. Ето, својевремено је сада већ бивши министар унутрашњих послова Братислав Гашић изјавио у Скупштини Србије да може да оде на полиграфско испитивање за све тврдње које је изнео на претходних неколико седница, на којима посланици расправљају о неповерењу њему као министру. Није отишао. Био је неки проблем са кабловима.

Крајњи гаранти истине у Србији су Вучић и полиграф. Нажалост, у Србији постоји само једна справа која има више истине у себи од полиграфа. А то је председник. Нек му постављају питања зли опозиционари и нека покушају да га ухвате у истини. Не боји се велики шеф, зна да то није могуће. Како и мисле да отклоне лажи које су давно постале јавно добро? Свако о свакоме зна све, то су ужасне председникове тајне, и њихова важност и чување једнаки су опстанку по сваку цену.

У јавном животу Србије у једном тренутку питање давања исказа на полиграфу постало је мерило сваке вредности, а у медијима, поготово режимски, нагађало се шта значи ако неко „прође“ или „не прође“ на полиграфу или у народу поназнатијем како детектор лажи.

Полиграфско испитивање тек је једна од многих криминалистичких тактика и то најмање поуздана, али је у Србији полиграф постао апарат чији је суд коначан. Како је један електрични уређај постао тако важно средство политике у Србији? Сви се, па и председник Србије, очито у недостатку бољег, сада хватају полиграфа, у пуном незнању, али са очигледним задњим намерама.

Нека се Србија ваља у истини.

Извор: direktno

Ознаке: , , ,