Прочитај ми чланакНова руска нуклеарна доктрина, чије могуће усвајање је најавио и Путин, мора бити таква да пробуди страх код најагресивнијих држава Запада. Паралелно са тиме треба градити међународни систем чије ће окоснице бити БРИКС и ШОС
Сергеј Караганов, професор емеритус , доктор историјских наука, академски супервизор Факултета за светску економију и међународне послове Више економске школе, дао је ексклузивни интервју за портал Украјина.ру.
Који су ваши утисци након састанка са Владимиром Путином на коме се говорило о нуклеарним питањима на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу?
– Нажалост, време је било ограничено и нисмо могли да претресемо сва питања, но ја сам – а надам се да су и остали – добио одговоре на многа питања. Што се тиче расправе (о нуклеарним темама, прим. прев.) мислим да је била врло плодоносна. Владимир Владимирович је образложио и разјаснио своја гледишта о неколико питања, посебно о унапређењу нуклеарне доктрине и употреби нуклеарног наоружања. Ми смо, с тим у вези, раније упутили релевантне предлоге. Стога, сачекајмо да видимо како ће се ствари развијати. У сваком случају, дијалог је био још један корак, притом врло мирољубив, пењања уз лествицу нуклеарног одвраћања. Предлажем да га назовемо „инспиратором страховања”. Надам се ће се они пре или касније – боље што пре – повући.
Писали сте да се светски рат може спречити само већим ослонцем на „отрежњење које би донело нуклеарно одвраћање подстакнуто страхом”. Инсистирате да би у том циљу требало што пре снизити праг за употребу нуклеарног оружја у нашој доктрини и уверити, како нас саме тако и наше непријатеље, да смо спремни да изведемо више нуклеарних напада против европских земаља које пружају најагресивнију подршку Кијеву. Можете ли да образложите како би то требало практично извести?
– Пре свега, добро је да смо коначно разумели једну једноставну ствар. САД су стотину пута рањивије од нас у погледу употребе било ког оружја – укључујући и нуклеарно – о чему је говорио и председник Путин. Стога, употреба не-нуклеарног оружја, од неког актера против америчких мета у иностранству, јесте један од начина ескалације. Узгред, постоји још неколико ступњева ескалације пре него што се предузме овај корак, уколико буде потребно. Пре или касније, ово ће бити формулисано као одређена политика.
Друго, верујем да ће праг за употребу нуклеарног оружја бити снижен тако да даје нашем председнику право – не само формално, већ суштинско – да нареди било какве узвратне ударе уколико се било које оружје употреби против Русије. Штавише, сматрам да је то здраворазумска позиција. Понављам, искрено се надам да ће споменуте измене наше нуклеарне доктрине бити спроведене. Оне нису само могуће већ су и вероватне, и председник их је споменуо.
Теоретски, како су неки стручњаци предлагали, ми бисмо могли да демонстративно детонирамо бомбу, на пример, изнад Арктичког океана, без великог ризика по нас или по људе у другим земљама. Да ли би то имало утицаја на украјински отпор или на западну агресију?
– Ми нисмо у рату са Украјином, нити са несрећним и збуњеним Украјинцима, које су њихове корумпиране елите и њихови господари бацили у кланицу. Ми смо у рату против Запада. Наравно, ми настављамо да нападамо украјинску војску – зато што је она суштински плаћеничка војска – али наш главни циљ је да отрезнимо Запад и принудимо га на стратешко повлачење. Најбољи начин да то учинимо јесте да дамо Западу, и посебно Американцима, прилику да се достојанствено повуку. У супротном, мораће да се повуку посрамљено и/или да претрпе огромне губитке.
Украјински народ ставио је себе у положај топовског меса у сукобу између Запада и Русије. Ми жалимо, разуме се, наше блиске рођаке. Они су начинили грешку, као што је то раније учинио Андрија Буљба (лик из Гогољевог романа Тарас Буљба, прим. прев). Али он је то барем урадио због љубави према лепој Пољакињи. Ово сада је само дивља јурњава за развратном старицом са бриљантном прошлошћу у потрази за богатством које се брзо смањује. То је њихов проблем, али такође и њихова кривица. Надам се да ће се ситуација променити, боље пре него касније. Што пре кијевска хунта буде сломљена, то ће бити боље, како за будуће генерације тако и за оне који данас живе у Украјини.
Стога, да ли мислите да је Русија спремна да употреби нуклеарно оружје против НАТО или није? Или се једноставно нећемо усудити?
– Мислим да морамо пажљиво да посматрамо ситуацију и деловање НАТО током наредних годину или две дана. Уколико овај блок и његови плаћеници у Кијеву наставе да бацају стотине хиљада људи у кланицу и да их снабдевају новим наоружањем, онда ћемо морати брже да се крећемо уз лествицу ескалације, односно одвраћања. Али природно, уследиће и прелиминарни почетни кораци, укључујући можда и не-нуклеарне нападе.
Надам се, молим се, радим на томе да никада не дође до нуклеарних напада, те да ће се наши поремећени западни суседи уразумити, зато што употреба нуклеарног оружја доноси велику моралну штету – укључујући и нама – чак и уколико је оправдана и корисна са стратешке тачке гледишта. Осим тога, прекорачење нуклеарног прага може да отвори Пандорину кутију широм света.
Америка и СССР (потом и Русија) закључили су бројне споразуме о ограничењу стратешког и офанзивног оружја. Када на то гледамо из ове перспективе и колико су ефикасни били ови споразуми?
– Са њима је свршено. Били су корисни са политичке тачке гледишта, али је њихова употребљивост била ограничена са војно-технолошке тачке гледишта, зато што су донели мало док су заузврат често подстицали трку наоружања у другим областима. Политички, ови споразуми су умирили људе и учинили су ситуацију предвидљивијом. Али када су Американци осетили да губе глобално вођство, одлучили су да одбаце сва ограничења у нади да ће повратити војну супериорност – основу на којој почива западна доминација током последњих пет векова – и најважније, могућност да црпе светско богатство. Али то није деловало како су замислили, и неће ни убудуће. Руско хиперсонично наоружање, торпедо Посејдон и други системи урушили су ова надања.
Они су одустали од Уговора о укидању ракета средњег и малог домета (споразум између СССР-а и САД, који су потписали Михаил Горбачов и Роналд Реган 8. децембра 1987. током совјетско-америчког самита у Вашингтону, прим. аут). Једнострано су се одрекли Оснивачког акта Русија-НАТО, Уговора о антибалистичким ракетама и тако даље. Уместо тога добили су рат у којем ће претрпети или нечастан или частан пораз. За жаљење је што због тога морамо да жртвујемо наше људе… Међутим, ми ћемо осигурати нашу безбедност и суверенитет, и такође ћемо ослободити свет од 500 година дугог западног јарма.
Надам се да нећемо постићи ништа мање од осигуравања да нам из Европе више никада не пристиже ратна претња. Европа је зло семе целом свету. То је место где су почела оба светска рата за живота једне генерације, што је грех који су изгледа Европљани одавно заборавили, па упркос томе као да су данас сишли с ума. Садашњи европски владајући кругови изазивају осећај гађења и презира. Можемо се само надати да ће неки други преузети њихово место.
Европске државе расправљају о томе да ли да дозволе или не дозволе Украјини да се користи западним оружјем за нападе унутар „старе” Русије. Одржани су избори за Европски парламент. Има ли наде да ће ослабити јединство Европске уније у вези са подршком Украјини?
– Не, ништа се неће променити у догледној будућности. То је прилично очигледно. Европске елите су прво заборавиле Бога. Онда су заборавиле плодове просветитељства, доба разума. Морамо да оживимо њихово веровање у пакао, уз наду да нећемо претрпети моралну штету зато што би страдали и недужни људи.
Истакли сте у својим радовима да високи нуклеарни праг отвара пут за употребу сајбер наоружања, биолошког и генетског оружја. Колико брзо ћемо морати да се припремамо и за такве сукобе?
– Такви сукоби већ тињају и одигравају се широм света. Сајбер и биолошко оружје постало је ефикасније. Да ли сте приметили колико је свет заплашен од могућности наредне пандемије? Страховања се намерно подстичу. Нова пандемија се припрема, иако се показало да је претходна била двосекли мач.
Али нешто друго је суштински важно. Уколико блокирамо и теоријску могућност победе у потенцијалном рату онда га, по свој прилици, неће ни бити. Бесмислено је покушавати да се створи биолошко, сајбер или конвенционално оружје уколико се зна да ће заузврат уследити потпуно уништење нуклеарним оружјем. Нуклеарно оружје има бројне функције од којих је једна да заустави трку конвенционалног и неконвенционалног наоружања. Ми смо ослабили ову функцију због наше прилично олаке и безбрижне доктрине. Али је та функција ослабљена и због објективних чинилаца.
Уз снижен праг употребе нуклеарног оружја, потенцијални непријатељ ће почети да разуме да се не може победити у трци конвенционалним наоружањем. Другим речима: победите у трци конвенционалног оружја али завршите са нуклеарним нападом – чиме „трка” постаје бескорисна.
САД планирају да учине свој нуклеарни програм још агресивнијим…
– Нека га унапреде и видећемо куда ће их то одвести. Уопште узев, ми смо заинтересовани за успостављање система мултилатералног нуклеарног одвраћања у свету. Стога, лично нисам забринут уколико се појаве нове нуклеарне силе или уколико постојеће силе ојачају, из простог разлога што ослањање на људски разум једноставно не делује. Нужан је страх.
Финска предлаже да се Балтичко море блокира за пролаз руских нафтних танкера. Да ли мислите да Балтичко море може да постане поприште новог рата?
– То би био јасан разлог за отпочињање рата. Може се само замислити шта би се десило јадној Данској или Шведској уколико би покушале да блокирају наш приступ Балтичком мору. Највероватније би престале да постоје. Али надам се да неће учинити тако нешто, упркос лудости која је опрхвала модерне европске елите.
Шта би, по вашем мишљењу, требало да буде мирно решење украјинског питања, које не би било нечасно за САД и које би било у складу са нашим интересима?
– Мислим да би најбоља могућност за САД била да престану са даљим финансирањем кијевске хунте због, на пример, фискалних, пореских или монетарних ограничења. Након тога, ми ћемо моћи да остваримо своје циљеве са мање жртава. Источна, средња и јужна Украјина (оно што су изворне руске земље) би се вратиле Русији. Остатак би био у потпуности демилитаризована и умерена земља. Неке делове би могле да припоје Пољска, Мађарска и Румунија.
Да ли ће нашом победом у Украјини помоћи да се реше темељни проблеми? Или ћемо се кретати према правом светском рату као једином начину да се изађе из ове кризе, па ће потом онај ко победи исписивати нова правила?
– Украјинско питање је само један од симптома. Нажалост, ми се крећемо према правом светском, општем рату. Темељи старог светског система пуцају по шавовима, свуда наоколо ће избијати сукоби. Нужно је препречити путање које воде према таквом рату. Трвења између нових и старих сила ће увек бити, на пример у вези са климом или водом. Отвориће се по свој прилици и нови масовни миграторни процеси, и тако даље.
То је оно што сам се усудио да кажем у интервјуу са Владимиром Владимировичем, да је суочен са задатком не само да победи у рату и спасе Русију, већ такође и да спасе човечанство. То је много тежи задатак од онога са којим се суочио пре двадесет пет година.
У свом чланку Доба рата или шта да се ради написали сте: „Уједињене нације ће ишчезнути, оптерећене западном бирократијом и као резултат неспособности да се реформишу”. Нека буде тако. Али морамо да градимо паралелне структуре. Како видите прототип будућих Уједињених нација? Да ли ћемо моћи да их користимо како бисмо обуздали Запад?
– Мислим да би требало да градимо паралелни систем проширењем БРИКС-а и Шангајске организације за сарадњу (ШОС), развијањем њихове сарадње са АСЕАН-ом, Арапском лигом, Организацијом афричког јединства, латиноамеричким Меркосуром и другима.
Могуће је и нужно да се створи прехрамбени фонд унутар БРИКС-а како би се подржала Африка, или унутар ШОС-а како би се помогло азијским државама. ШОС и БРИКС могу да стварају организације којима би спречили и одговорили, како на природне катастрофе, тако и на катастрофе изазване људским фактором. Још увек не постоје такве организације. То је прилично једноставно извести. Обједињавање снага и припремање за овакав рад је све што је потребно.
Број катастрофа, како природних тако и оних које изазивају људи, само ће расти. Стога, стварањем таквих организација ми ћемо бити способни да знатно унапредимо ситуацију у свим земљама, укључујући и у онима које су сиромашне, те да тако унапредимо животе милијарди људи. Постоји још пет или шест подручја, укључујући неке области економије, где би било могуће стварање паралелних структура. Још једном ћу то рећи: није потребно да се распусте УН, због тога што је то за сада једина организација на свету у којој су представљене све државе.
У једном тренутку, за 20 или 30 година, Запад ће можда мирно одступити и заузети скромно али значајно место у светском поретку. Не бих искључио да би тада могло доћи до обнове УН. Након свега, глобални проблеми (климатске промене, загађење животне средине, несташица хране и пијаће воде, уништавање шумских екосистема) се умножавају, али за сада недостају истинска решења. Штавише, климатске иницијативе које предлажу западне државе су ништа више до покушаја да се реше проблеми на штету земаља у развоју. Довољно је рећи да они покушавају да пребаце цену борбе против климатских промена и умањења емисије угљен-диоксида на државе које су велики произвођачи (и које су углавном земље у развоју), али не и на државе које су велики потрошачи, „дебељуце”, од којих се већина налази на Западу.
Ви сте рекли да „Специјална војна операција” има неколико имплицитних циљева. То није само рат против Запада којим би се осигурала руска безбедност и зауставило проширење НАТО-а. Ми изнова градимо руско друштво и обнављамо његову духовност, такође, ослобађамо се прозападних елемената унутар наше елите. Колико се друштво променило усред трајања СВО?
– Да. Друштво се мења изузетно брзо. Сигуран сам да Специјална војна операција има необјављене циљеве, и да су ови циљеви већ постигнути. Друштво је постало више патриотски оријентисано, оно је више уједињено него раније. Издајници су побегли, не због репресије, већ у складу са њиховом слободном вољом, што је изванредно. Далеко им лепа кућа.
Такође је дошло до промене и у менталитету људи. Они су почели да схватају да су често веровали у илузије. Ми се помичемо од једностране усмерености према Западу (вестернизма), која је већ одавно постала знак интелектуалне бахатости и заосталости, и коначно постајемо оно што је требало да будемо – ми сами.
Ми смо велика северна евроазијска мултукултурна сила и цивилизација отворена према спољашњем свету. То је оно што смо ми – руски народ у ширем смислу речи. Природно, није свако спреман да ово прихвати, и још увек постоји известан отпор у друштву према овом концепту. Али мислим да не би требало да присиљавамо људе, пошто је ово део једног дуготрајног образовног процеса.
Врло је важно да се ослобађамо једностране и бесмислене економске зависности од Запада. Раније, ми смо куповали веома скупу западну робу у замену за наше природне ресурсе. Сада, мање скупи азијски производи заузимају ову нишу. Али оно што је још важније јесте да се изнова развија машинско инжењерство захваљујући расту војно-индустријског комплекса. Инжењери и квалификовани радници су поново тражени на тржишту радне снаге; они су стварна елита земље.
Такође, тиме што смо привукли на себе западну паљбу, ми смо се решили компрадорске буржоазије и интелектуалног слоја који јој служи. Појам компрадори подразумева презир – тако су португалски колонијалисти називали трговце у Југоисточној Азији који су им служили. Наша трговачка класа била је огромна због неуспешних реформи.
Русија се сада тога ослобађа западним деловањем, односно запленом имовине наших људи у иностранству. Одлив капитала знатно је опао. Мислим да би тај одлив требало на неко време у потпуности прекинути. То је наредни корак који је потребно предузети.
