Прочитај ми чланакТрупе Народноослободилачке војске Кине стигле су у Белорусију ради одржавања заједничких антитерористичких вежби са Минском.
Да ли је ово права сврха ових активности и може ли то значити отварање трећег фронта специјалне војне операције?
Шта се зна о кинеско-белоруским вежбама?
У Белорусију су стигли припадници кинеске војске ради заједничких антитерористичких вежби, саопштило је Министарство одбране земље домаћина. Заједничка вежба ће омогућити размену искустава, усклађивање белоруских и кинеских јединица и „створити основу за даљи развој белоруско-кинеских односа у области заједничке обуке војника.“
„Војни службеници ће учествовати у заједничкој антитерористичкој вежби која ће се одржати од 8. до 19. јула“, саопштило је војно министарство Републике.
Упркос званичним изјавама, неки експерти сматрају да стварна сврха ових активности може бити другачија. На ове закључке наводе информације о активностима Оружаних снага Украјине на границама Белорусије и активацији НАТО-а, коју многи пореде са правом паником.
НАТО хитно појачава заштиту границе
Тако, снаге Алијансе планирају да имплементирају интегрисани систем заштите границе на источном крилу, пише Телеграм канал „Два мајора“. На то указује недавно завршен пројекат ЕУ Бордер: УАС, који се бави развојем концепта примене беспилотних система, вештачке интелигенције и интелигентних сензора за заштиту источних граница Европске уније.
„Пројекат се заснива на примени беспилотних летелица круте конструкције, које су намењене за стационарне или споре патролне операције, које захтевају дуготрајне летове са тешком опремом“, наводи се у саопштењу.
У развоју су учествовале компаније из многих европских земаља: СИМАВИ (Румунија), Вицомтецх (Шпанија), Хиперсфера и АУДИО-ВИДЕО ТРЕНД (Хрватска), ДИАН (Италија), Диригент Ацоустицс ЛЛЦ и Институт Михајло Пупин (Србија), АДИТЕСС (Кипар), ТУЦ и КЕМЕА (Грчка), МИТЛА (Малта), као и Фондација за истраживање и технологију – Хелада (ФОРТХ, Грчка).
Тестирање су спровели граничне службе и министарства унутрашњих послова Румуније, Бугарске, Грчке и Молдавије. Такође се планирало укључивање Државне граничне службе Украјине, али је та идеја одбачена због специјалне операције.
Током испитивања коришћен је дрон опремљен радаром са синтетичком апертуром (САР), краткоталасним и дуготаласним инфрацрвеним камерама (СWИР/ЛWИР), као и камерама за мапирање терена.
Ова беспилотна летелица је преузимала задатке откривања, праћења и идентификације преласка границе, укључујући и возила. Дрон је слободно деловао у шумовитим и другим тешко доступним подручјима.
„Дрон-диригибл је интегрисан са земаљским сензорима и другим техничким средствима заштите границе. Добијени подаци се, кад стигну у контролни центар, обрађују вештачком интелигенцијом и идентификују циљ.
Потом дрон по команди оператера може пратити тешко уочљив циљ у неприступачним подручјима и координирати акције хватања“, наводи канал.
У тренутној ситуацији, најављен циљ НАТО пројекта да се сузбије илегална миграција на главним путевима ка ЕУ тешко да остаје једини, наглашавају „Два мајора“.
Ове системе, ако буду постављени на границама са Русијом и Белорусијом, ће заплашена Алијанса користити на много начина. Конкретно, помоћу њих се може континуирано пратити гранична територија и спроводити обавештајна делатност.
Да ли Русија отвара трећи фронт специјалне војне операције?
„Два мајора“ истичу да се овакав сценарио примене беспилотних летелица уклапа у планиране концепте неких балтичких земаља о изградњи „зида дронова“ на граници са Русијом.
Тако је о овим плановима говорила министарка унутрашњих послова Литваније Агне Билотајте. Према њеним речима, за то су заинтересоване не само балтичке земље, већ и Пољска, Финска и Норвешка.
„Ово је потпуно нова ствар – зид дронова, који се протеже од Норвешке до Пољске“, рекла је Билотајте.
Она је такође нагласила да је гранична служба Литваније створила јединицу беспилотних летелица и да набавља додатне дронове и системе за борбу против њих.
„Ово ће у будућности омогућити НАТО земљама да спроводе упаде диверзантско-извиђачких група, усмеравајући их кроз неприступачне терене. Такође, омогућиће им да откривају систем заштите границе Савезне државе, постављају трупе у погранична подручја и идентификују најпогоднија (рањива) места за напредовање трупа у случају војних акција“, наводе „Два мајора.“
У овом контексту, питања зашто су кинески војници стварно стигли у Белорусију и да ли Русија отвара трећи фронт специјалне војне операције постају као никада пре актуелна.
Москва настоји да осигура безбедност својих граница, правовремено реагирајући на потенцијалну рањивост, која би иначе могла постати нова зона сукоба. У вези с тим, неки експерти претпостављају да се кинеско-белоруске вежбе не одвијају тек тако, и да је укључивање Русије, иако индиректно, могуће.
Несумњиво, активност прозападних сила на граници изазива забринутост и у Минску, о чему се све чешће говори у Белорусији. Тако је министар одбране Републике Виктор Хренин током састанка Савета министара одбране земаља чланица ЗНД изјавио да би повећање тензија у Источној Европи могло изазвати отворени оружани сукоб, укључујући употребу нуклеарног оружја. У региону, према његовим речима, постоји кризна ситуација, која носи потенцијал „прерастања у фазу конфликта.“
„Коалиција западних држава намерно прати курс деградације односа, поступно спроводи агресивне наративе према државама Заједнице“, напоменуо је Хренин.
Што се тиче Кине, она вероватно има своје циљеве: повећање борбене способности војске у контексту тензија са Тајваном.
Такође, треба напоменути да је председник Русије Владимир Путин у мају посетио Кину на два дана, где је са председником Кине Си Ђинпингом потписао заједничку изјаву о продубљивању односа свеобухватног партнерства и стратешке сарадње, а руска и кинеска делегација су потписале 10 заједничких докумената.
