Прочитај ми чланак

Барон клептоман: Да ли Вучић више лаже или краде?

Предраг Поповић
0

Све што је стекао, Александар Вучић је стекао лажима, преварама, криминалом и корупцијом. А, стекао је много. На Фрушкој гори гради се винарија вредна сто милиона евра. Патолошки лажов истовремено обећава да ће за десет година над Београдом свакодневно летети 480.000 летећих аутомобила, као и да ће у септембру почети трећи светски рат. Синиша Мали тврди да "држава плаћа сва дуговања, тачно у минут, тачно у динар", а на сајту његовог Министарства стоји 606.000 неплаћених фактура, вредних 811 милиона евра. Лажови из напредњачке касте новобогаташа украли су милијарде евра од народа у коме више од 800.000 људи живи с мање од 12.695 динара месечно. Кад народу пукне трпило, лоповима ће бити потребни брзи летећи аутомобили да збришу с места злочина.

Војислав Шешељ је објавио књигу „Српски барон Минхаузен – Александар Вучић“. У том прес-клипингу документована је Вучићева патолошка потреба за лагањем, која може да се пореди само са легендама о немачком барону Карлу Фридриху Хијерониму Минхаузену.

Баронове приче о томе како је летео на Месец и сличне лажи описане су у делима новинара Рудолфа Распеа и песника Готрфида Августа Биргера, као што данас Пинк и Информер преносе Вучићеве „минхаузенијаде“. У медицини постоји психолошки поремећај који се назива Минхаузенов синдром, али патолошко лагање још није сврстано у менталне болести и нема одговарајућу шифру. С обзиром на Вучићеве шампионске резултате у тој дисциплини, ред би био да се патолошко лагање води под шиформ АВ-00.

Ипак, постоји велика разлика између Минхаузена и Вучића. Минхаузен није био лопов и преварант, лажима је само забављао публику, без намере да је опљачка.

Вучић патолошким лажима прикрива криминалне и корупционашке акције. Што су му крађе уносније, то су лажи маштовитије. Сад, кад је испланирао да на организацији ЕXПО украде десетак милијарди евра, измишља приче о изградњи делфинаријума и леголенда у Сурчину. Врхунац је достигао пре неколико дана, кад је рекао да ће Србија међу првим земљама на свету имати летеће таксије и да ће за десет година над Београдом летети 20.000 аутомобила у периоду од једног сата, дакле 480.000 дневно.

– Обећали смо да ћемо таксијима и летећим аутомобилима летети изнад Београда. У овом тренутку преговарамо са пет компанија светских. Две сигурно добијају у својим земљама комплетну лиценцу и дозволу. То су најуспешније компаније у свету, амерички „Џомби“ и кинеске „Ehang“ и „Đil“ или „Đili“. Све ће добити дозволу. Ми ћемо припремити све што се тиче законске регулативе и свега другог да бисмо то могли да организујемо. То није чудо, то није хир. То је пука потреба за земље које желе да буду међу првима у развоју. Имаћете десет пута више дронова него авиона, а 20.000 ће их бити у граду величине Београда до 2035, по једном сату, таквих аутомобила који ће да лете изнад Београда. За само десет година имаћемо по сату 20.000 аутомобила који ће да лете изнад нас. Да не мислите да причам о чудима и бајкама, нећемо бити, нажалост, у свету први. Бићемо, надам се, међу првима у Европи – рекао је барон Вучић.

У његовој машти сваког сата 20.000 аутомобила лети изнад Београда, а у реалности на београдским улицама аутобуси горе, точкови им отпадају и убијају случајне пролазнике. Просечна старост аутомобила у Београду је 15 година, а 40 одсто је произведено између 2001. и 2005.

Уосталом, Вучић је још 2018. године обећао да ће за „две до три године Београђани путовати летећим аутомобилима“. Тада је најавио изградњу српско-кинеског индустријског парка у Борчи. У том комплексу требало је да буде запослено 10.000 наших радника, који би, користећи кинеску технологију, производили летеће аутомобиле. Од тог пројекта остало је само неколико вести на режимским сајтовима и фотографија непостојећих постројења, коју су направили дизајнери компаније China Road and Bridge Corporation. Борча није добила ни канализацију, а камоли фабрику летећих аутомобила. Ипак, та лаж је допринела победи на тадашњим београдским изборима.

У истој кампањи, Вучић је најавио изградњу метроа у главном граду. Напредњаци су, предвођени Ајом Јунг и Гораном Грбовићем, позирали са купљеним картама за превоз метроом, док је градоначелник Синиша Мали снимао спотове у аутобусу преко кога је била пребачена цирада с натписом „Београдски метро“. Са закашњењем од шест година ипак је почела изградња прве линије метроа, што је доказало да се Вучић и његови ортаци боље разумеју у подземље, него у летење.

Вучић у инфраструктурне пројекте, као што је метро, инвестира новац из кредита које ће неколико следећих деценија враћати грађани. У властите пројекте, као што је његова винарија, улаже новац који је већ присвојио из јавних ресурса и туђе приватне имовине.

Јавна је тајна да иза винарије „Шапат“ у Новом Сланкамену стоји Александар Вучић, иако се као званични власници представљају тајкуни из „Миленијум Тима“ Иван Бошњак и Стојан Вујко. У том „атељеу вина“ Вучић одржава састанке с домаћим и страним гостима, а неколико пута је у својим медијима објављивао фотографије с Милорадом Додиком и патријархом Порфиријем у „Шапату“.

У врху СНС-а је недавно процурела прича да је на Фрушкој гори почела изградња нове, неупоредиво веће и скупље винарије. Радове, наравно, изводи „Миленијум Тим“. Према доступним информацијама, то здање ће бити велелепно, на шест нивоа, од који су два под земљом. Процењује се да ће тај објекат коштати око сто милиона евра.

Цена не треба да чуди, Вучић је склон мегаломанији, а, што је још важније, не плаћа својим, него нашим новцем. Цео пројекат се развија под контролом Милинка Цицмила, који је на тој локацији 2019. године изградио хотел „Фрушке Терме“. Цицмил је пословну каријеру почео као копач канала, кад се из родног Шћепан Поља доселио у Нови Сад. Таленат за бизнис је доказао вођењем компаније „Промонт“ у чијем саставу се налази и дестилерија за производњу воћних ракија и занатског пива. Да није политички наиван, Цицмил је доказао кад је одбио Вучићеву понуду за функцију министра привреде. С обзиром на пословну и приватну блискост с Вучићем, Цицмила чека и значајна улога у будућим судским поступцима у којима ће, ако буде имао памети и среће, добити статус сведока сарадника.

Истовремено док улаже сто милиона евра у винарију и док најављује летеће таксије над Београдом за три године и стотине хиљада летећих аутомобила у следећој деценији, Вучић на истој конференцији за медије износи тврдње да ће за три месеца почети трећи светски рат. Нормални људи знају да би општи рат нуклеарним оружјем изазвао смак света, само Вучић може да упоредо са маштовитим обећањима прети катаклизмом. Тако је крајем 2022. најављивао да следећу, 2023. годину, „неће преживети 53 државе, које ће, због последица рата у Украјини, отићи у банкрот и нестати“. Није нестала ниједна држава, па чак ни Србија, иако Вучић вредно ради на томе.

Но, без обзира на Вучићев шампионски таленат за патолошко лагање, он у свом окружењу има озбиљну конкуренцију. Министар финансија Синиша Мали не увија своје лажи у вучићевски шарене слике, али оне имају сличан волумен и интензитет.

– Држава сва своја задужења плаћа из дана у дан. У минут! У динар! – рекао је Мали у интервјуу за РТС.

Изван телевизијског екрана, у реалном животу, конкретно – на сајту Министарства финансија Владе Републике Србије види се да држава није платила 606.000 фактура, вредних 95 милијарди динара.

За разлику од барона Вучића, бароница Мали није ментално поремећен, само је бахат, па не брине кад пласира бесмислене лажи, које су лако провериве. Милион пута је ухваћен у лажи, а само једном је имао проблеме због њих, кад му је поништен докторат који је плагирао. У тај докторат је убацио украдени део нечије студије о узгоју памука у Србији. А памук ће се овде узгајати кад над Београдом буде летело 480.000 Вучићевих дрон-аутомобила.

Дуг је списак лажова, којима је Вучић дао страначке и државне функције. Свако од њих лаже у складу с талентом и когнитивним капацитетима, а краде колико год може. Све лажи, колико год биле глупе, имају употребну вредност. То се види и на примеру полуписмене и полуусмене Ане Брнабић, која не зна да формулише реченицу, али уме да се угради у уносне послове. Уграђује себе, свог брата Игора, па и своју љубавницу Милицу Ђорђић, коју су медији осумњичили за прање пара преко фантомске клинике, коју је отворила и експресно затворила са Џиханом Абазовићем, братом тадашњег црногорског председника Дритана Абазовића. Та породична и парапородична манофактура згрнула је више од сто милиона евра из послова, који су плаћени из буџета.

Министарка Дубравка Ђедовић Хандановић најчешће лаже кад хвали Рио Тинто и промовише експлоатацију литијума. Још није утврђена цена за коју је пристала да ради у интересу највеће светске рударске тровачнице, то ће бити један од важнијих судских предмета после ослобођења Србије од напредњачке окупације. До тада, министарка се брани ћутањем. Није хтела ни да одговори Мирославу Алексићу, кад ју је, у Скупштини, питао откуд јој „Хермес“ торба од 8.000 швајцарских франака и каиш од хиљаду евра. То није могла да купи за министарску плату од 1.400 евра, баш као што није напустила место директорке регионалног центра Европске инвестиционе банке, на коме је добијала плату од 14.000 евра, због љубави према Србији. Зашто је прихватила министарску фотељу знају она, Вучић и мешетари из Рио Тинта.

Напредњачка власт је формирала касту новобогаташа, који јуче нису имали ни за аутобуску карту, а данас, као адвокат Владимир Ђукановић, купују станове, апартмане на Златибору, џипове и све остало што пожеле. С друге стане, иста власт је формирала много већу сиротињску касту у којој се налазе обични, нормални људи, који живе од свог рада. На истој страници новина објављена је вест о најскупљем стану у београдској општини Врачар, који је пре месец дана продат за 1.226.888 евра, и кућа на Дедињу за 3.200.000 евра, као и податак Републичког завода за статистику да у Србији 800.000 људи живи испод или на граници апсолутног сиромаштва, са мање од 12.695 динара месечно. Та два света сусрећу се само у изборним кампањама, кад напредњачки богаташи лажу и варају сиротињу, коју су претворили у свој основни гласачки ресурс, принуђен да се продаје за две-три црвене или да стреби пред уценама за мануелне послове.

Србија је подељена на „њихову“ и „нашу“. У њиховој се налазе наше паре. Они купују авионе, хеликоптере, „мекларене“ и „мајбахе“, кошаркашким клубовима дају стотине милиона евра (Партизану 60, Црвеној звезди 35) у које доводе ветеране за по 1,5 милион евра по сезони, колико од Фудбалског савеза добија и селектор Драган Стојковић Пикси. Кроз то време, болесни људи умиру чекајући возила Хитне помоћи, која стоје јер немају горива. Нема новца за лечење деце, али има за Национални и остале стадионе, који зврје празни, чак и без фудбалера, а о публици да се не говори.

Вучић је лажима, преварама и крађама створио такву Србију. Сви симптоми болести која се раширила овом државом и народом таксативно су наведени у његовом здравственом картону. То знају сви у његовом окружењу. Зоран Башановић је, док је био у свађи с њим, тврдио да је Вучић толики клептоман да краде и сам себе: „Из левог џепа пребацује у десни и обрнуто. Поткрада себе. Тренира.“

Крађа може да се брани само лажима, а лажи насиљем. Вучић на све те начине покушава да продужи боравак на власти. Међутим, кад пукне трпило биће му потребни баш брзи летећи аутомобили да побегне с места злочина, из Србије. Ако има где.

Извор: magazin tabloid

Ознаке: , , ,