Прочитај ми чланакКомпанија Компас Минерали, која се бави вађењем минерала на Великом сланом језеру у САД, почетком године је објавила да одустаје од уносног литијумског пројекта. То је покренуло питање колико је исплативо ископавање литијума када се поштују еколошки стандарди и строги државни закони.
Како је пренео Фокс 13, Компас Минерали су у извештају деоничарима навели да су распустили свој литијумски развојни тим у Огдену и да неће наставити пројекат.
„Окружење око нашег литијумског пројекта данас је знатно другачије од оног пре неколико година, када смо га започели. Проста чињеница је да су регулаторни ризици знатно порасли у вези са овим пројектом. Када се узму у обзир и друге промене у комерцијалном свету, постало је јасно да су ризици повратка на пројекат неодговарајући да би се оправдала инвестиција“, навела је компанија у фебруару.
„Регулаторни ризици“ могу се односити на закон о којем се говорило у Скупштини Јуте, а који се тиче вађења минерала у покушају да се заштити Велико слано језеро.
Предлог закона републиканца Кејсија Снајдера ставио је приоритет на довод воде у језеро, чији је ниво пао на историјски минимум 2022. Удружење произвођача Јуте је за Фокс 13 навело да не подржава тај закон.
„Компас Минерали ће наставити да прате и учествују у законодавним и регулаторним процесима у Јути, како би дугорочно очували литијумске потенцијале у својим операцијама у Огдену“, саопштила је компанија.
Како је навео Фокс 13, компанија је инвестирала 77 милиона долара у тај пројекат.
Фокс 13 је оценио да је литијум све потребнији за електричну мобилност, али политички лидери Јуте морају да уравнотеже вађење минерала, што захтева велику количину воде, са заштитом језера које се суочава са еколошким колапсом и представља претњу по јавно здравље у виду олуја токсичне прашине, смањеног снежног покривача и других штета.
Велико слано језеро је највеће слано језеро на западној хемисфери.
