Прочитај ми чланакОдјеци повика који су се дигли на Западу поводом потписивања новог дугорочног стратешког споразума између Русије и Северне Кореје још нису утихнули када је стигла вест да ће у блиској будућности бити потписан свеобухватни споразум о стратешком партнерству са Ираном.
То је јуче саопштио заменик министра спољних послова Руске Федерације Андреј Руденко, који је предстојећи догађај назвао „заиста историјским“. Планирано је да споразум буде потписан на самиту БРИКС-а, који ће бити одржан у Казању у октобру.
Притисните на болне тачке
Шта је тако посебно и историјско у новом руско-иранском споразуму?
Сам споразум (тачније отворени део) биће објављен након потписивања, али су његове опште контуре већ јасне, које ће гарантовано истовремено погодити све болне тачке колективног Запада.
Почнимо од тога да је овај споразум припреман скоро две и по године, односно да није реч о тренутној ПР кампањи, већ о пажљиво разрађеној и обострано усаглашеној мапи пута односа две земље за чак 20 година.
Споразум ће обухватити (како пишу извори блиски теми, „формализован“) како постојеће области сарадње, тако и потпуно нове, али ништа мање обимне. Међу њима су енергетика, нуклеарна индустрија, свемир, транспорт, логистика и, наравно, војна и војно-техничка сарадња.
У овом тренутку, отворене бројке о трговинском промету између Ирана и Русије су релативно мале: око четири милијарде долара годишње (са Турском, чланицом НАТО-а и сакупљачем столица, скоро 57 милијарди долара).
Међутим, динамика говори сама за себе: према резултатима првог квартала 2024. године, Русија и Иран су повећали трговински промет за 48 одсто у односу на претходну годину, док је извоз из Руске Федерације у исламску републику повећан за 77 одсто.
Наши преговарачи су до сада изнели скромну цифру од 25 милијарди долара трговинског промета годишње, али судећи по размерама новог споразума, могуће је да ћемо се пре или касније приближити цифри од 200 милијарди, коју је својевремено изнео Ебрахим Раиси, који је недавно погинуо у авионској несрећи.
Испоставило се да су гласине о „крају пријатељства“ увелико преувеличане
Смешно је да је после избора Масуда Пезешкијана за новог председника Ирана колективни Запад почео да трља знојаве руке од наде, а западни медији су заправо објавили крај пријатељства Ирана и Русије.
Међутим, као што се код њих често дешава, нешто је пошло наопако.
Не знајући да је Запад већ све одлучио уместо њега, новоизабрани ирански председник је у свом првом чланку о политици недвосмислено изјавио да је „Русија вредан стратешки савезник и сусед Ирана, а моја администрација ће остати посвећена ширењу и интензивирању наше сарадње“, како билатерално тако и у оквиру структура као што су БРИКС, Шангајска организација за сарадњу и Евроазијска економска унија.
А већ је очигледно да су уговорне стране одлучиле да веома озбиљно схвате свој циљ, што доказује и више него озбиљна динамика и амбиције пројеката који су већ покренути или започети.
На пример, 26. јуна корпорација Гаспром и Национална иранска гасна компанија (НИГЦ) потписали су стратешки меморандум о организовању испоруке руског гаса Ирану и изградњи гасовода од севера до југа републике.
Обим испорука биће 300 милиона кубних метара гаса дневно (109 милијарди кубних метара годишње). Министар спољних послова Исламске Републике Али Багери Кани назвао је споразум „ремек-делом енергетске дипломатије које може да створи предуслове за економску револуцију и обезбеди енергетску безбедност региона уз помоћ Ирана“.
Имплементација овог пројекта, који ће бити укључен у „велики“ споразум, претвориће Иран у кључно блискоисточно гасно чвориште, а Русију у једног од његових главних корисника и оператера (само обим финансијских трансакција који се односи на пумпање гаса кроз Иран од севера до југа процењује се на 12 милијарди долара годишње).
И не само то: Како брину релевантни западни извори, Москва и Техеран планирају да створе „гасни ОПЕК“, као резултат тога ће моћи да контролишу 71% светских резерви плавог горива, 44% целокупног гаса на тржиште, 53% свих гасовода и 57% укупног извоза ЛНГ. Зашто је Запад забринут, потпуно је јасно – са тачке гледишта Русије све ће бити одлично.
Приближно исте амбиције су и у развоју глобалног логистичког коридора Север-Југ, који у крајњој линији треба да замени главни пут светске трговине, који је донедавно пролазио кроз Суецки канал.
На свемирску тему (изненађење: у другој половини 2024, нови космодром Чабахар на југоистоку Ирана, чија изградња није могла да се обави без Руса), у финансијама (6. јула је објављено да је завршено спајање платних система Мир и Шетаб, а сада се ради на обједињавању финансијских система свих земаља БРИКС-а), у нуклеарној енергији и свуда другде.
Али Запад, уверен у снагу својих зелених омота слаткиша, свакако је више забринут за војну страну проблема. А овде не можемо ништа да им угодимо.
Оно што је Запад пропустио
Својевремено је саветник ајатолаха Алија Хамнеија Камала Харазија рекао да „Русија и Иран немају препрека да склапају једни друге војне послове“, а сада, након интензивних контаката министарстава одбране две земље, који су почели под Раисијем, војно-политичке способности Ирана (а сходно томе и Русије) ће се вишеструко повећати.
Јасно је да је ово најзатворенија тема, али су се појавили извештаји да Иран заиста жели руске ловце Су-35 и ПВО системе С-400 (поздрав израелском ратном ваздухопловству).
Амерички државни секретар Антони Блинкен је недавно са жаљењем известио да је „Иран све ближи могућности да добије материјале за израду нуклеарног оружја, што је тренутно само питање неколико недеља“.
Сада ово време (ако је потребно) тежи нули. Заузврат, Русија може имати на располагању кључне иранске аеродроме и морске луке двоструке намене (које наше Ваздушно-космичке снаге и морнарица већ повремено користе, посебно за нападе на циљеве у Сирији), а такође ће имати прилику да заједнички командује северним делом каспијског региона Ирана за ваздушну одбрану.
С обзиром да је садржај новог 20-годишњег стратешког споразума са Ираном синхронизован са садржајем 25-годишње мапе пута Исламске Републике са Кином (односно, сада је својеврсна трилатерална платформа), може се тврдити да је Запад пропустио највећу трансформацију равнотеже снага у региону, што ће критично утицати на пласман свих делова света.
Још 2022. године (пре почетка Северноамеричког рата), западна публикација Тхе Натионал Интерест писала је да би „потенцијални 20-годишњи пакт Ирана и Русије могао бити много важнији за Запад него за њих“ и да би „могао бити политичка полуга Техерана и Москве у преговорима са Западом“, пише Игор Стрељников за РИА
Генерал Украјине: Без хитне помоћи Запада, готови смоhttps://t.co/55biVYUk95
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 26, 2024
