Прочитај ми чланак

Почели отворени сукоби у врху Вучићевог картела: Глођу се око поделе ЕКСПО плена

Предраг Поповић
0

Напредњачки политиканти и тајкуни отимају се око поделе плена, вредног 30-40 милијарди евра, колико ће се вртети око ЕXПО. Александар Шапић је јавно ударио на Горана Весића, оптужујући га да ровари кроз пацовске канале, преко свог геј-лобија. Весић је фрустриран што је Александар Вучић касу за ЕXПО поверио Дарку Глишићу, чувару страначког трезора. Златибор Лончар се вратио у Министарство здравља како би организовао расподелу 110 милиона евра намењених реконструкцији Здравственог центра у Ваљеву. Вучић је истиснуо Ненада Ковача из посла са ИТ опремом, отео му Техноманију и предао је на управљање Слободану Квргићу. Пробуђени гладни напредњачки пацови појешће једни друге у борби око новца грађана.

Избори су завршени, функције су подељене, све је спремно за највећу пљачку у историји Србије, звану ЕКСПО. С обзиром да је у игри 20 милијарди евра, а биће још толико кад се надувају цене радова, борба око плена ће бити жестока и немилосрдна.

Обрачуни у врху напредњачког картела тако су и почели, жестоким и немилосрдним оптужбама београдског градоначелника Александра Шапића на рачун министра грађевинарства Горана Весића. Јавно, на конференцији за медије, Шапић је рекао све оно о чему је Магазин Таблоид писао, а што су режимски медији прикривали како би „сачували мир у кући“.

– Мира више неће бити. Две-три године сам ћутао о Горану Весићу јер сам се бавио градом Београдом, имао сам много посла и изазова. Ћутао сам због мира у кући, да он не би ишао у странку и тамо кукумавчио и јаукао кад бих му одговорио. Е, тога више неће бити! Више нећу да трпим његове фрустрације и ударце испод појаса. Сваки ударац који добијем испод појаса, вратићу овако, јавно и изнад појаса. Не бавим се пацовским каналима. Немам своје новинаре које изводим на журке, немам геј-лобије који функционишу у тим новинарским круговима. Не купујем поклоне. Немам пријатељице које се ваљају по јутарњим програмима, с којима имам разне шеме и комбинације. Не плаћам лажне аналитичаре, бивше политичаре, као што Весић има оног Николу Јовановића, који се мени нудио пре две године да га плаћам – рекао је Шапић.

У том рафалу изнад појаса, Шапић је упоредио свој и Весићев статус у напредњачком картелу. Себе је истакао као „једног од највећих деоничара СНС-а“, што није далеко од истине, пошто је он заиста угасио своју парламентарну странку СПАС, коју је као мираз донео Вучићу. С друге стране, Шапић је доведен у СНС како би протерао неподобне кадрове из градског одбора и градске управе, прво Небојшу Стефановића, а онда и Горана Весића. Тај посао је обавио.

– Кад ме СНС позвала да дођем, знала је да, ако прихватим да дођем, за Весића више неће бити места. Странка је могла да бира. И изабрала је мене. Ако фрустрирани Весић није задовољан својим статусом, нека иде тамо где је извор проблема, не може да кочи и мене и СНС, и Београд и Србију – рекао је потпредседник СНС-а и градоначелник Београда.

Шапић је прецизно истакао Александра Вучића као „извор проблема“. Вучић је Весићу направио проблем кад га је најурио из врха власти у Београду. Весић је очекивао да ће, после избора 2022. године, коначно ускочити у фотељу градоначелника. Кад је пропала та опција, за утеху је добио Министарство грађевинарства. С обзиром на велики буџет и још већи простор за комбинације, Весић је био задовољан. Како се снашао на тој функцији види се по описном надимку који је добио и оправдао – „министар за високу уградњу“.

Међутим, Вучић је направио нову сплетку, опет на штету Весићевих интереса. Кад је делио ресоре у новој, актуелној Влади, Весића је оставио на истом месту, али измислио је Министарство за јавна улагања, на чије чело је поставио Дарка Глишића. Као Вучићев човек од поверења, Глишић је од оснивања СНС-а био чувар страначке касе, у коју су се сливале чисте паре из буџета, као и оне од рекетирања, корупције и осталих Вучићевих традиционалних пословних делатности.

Сада, као „министар за ЕКСПО“, Глишић има задатак да узима ушур од свих комбинација, које ће имати укупну вредност од 30 или 40 милијарди евра. Кад му је та количина новца измакла, логично је што се Весић фрустрирао. Пошто бес не сме да искаљује на Вучићу и Глишићу, појачао је дозу субверзивних акција према Шапићу. Преко свог геј-лобија и осталих абонената, које је Шапић јавно таргетовао, Весић је отворио бројне криминалне и корупционашке афере у које су укључени градоначелник и његови сарадници.

Последњи у низу прозваних је Шапићев стари ортак Давор Мацура, власник фирме АБЛ Солвент, која до јуче није имала ниједног запосленог и у Агенцији за привредне регистре водила се као микро-предузеће.

Мацура је, за само 70 милиона евра, купио Индустрију машина и трактора, која се налази на 33 хектара земљишта у Новом Београду.

Прошлогодишњом променом закона омогућена је бесплатна конверзија земљишта, тако да је напредњачка власт свим приватизационим пљачкашима поклонила државну имовину чија укупна вредност се процењује на изнад 20 милијарди евра. У том черупању јавних ресурса, Мацура је добио на поклон скоро пола милијарде евра. Минимална цена хектара на локацији на којој се налази ИМТ креће се око 10 милиона евра, а иде и до 20 милиона евра. Кад то земљиште испарцелише и прода грађевинским инвеститорима, а посебно ако се и сам упусти у тај бизнис, може додатно да увећа зараду.

Вучић је организатор свих тих преварних радњи, од конверзије земљишта до ЕКСПО. Он распоређује кадрове на места на којима ће располагати с одређеним комадом плена. Ипак, неко се распореди сам. Иако се пре две године повукао из извршне власти, под изговором да је тешко оболео, Златибор Лончар је сам одлучио да се врати у фотељу министра здравља. За ту одлуку има 110 милиона евра разлога.

У Ваљеву се приводе крају припреме за реконструкцију Здравственог центра. Влада Србије је за тај посао наменила чак 110 милиона евра. Колики је ту простор за корупцију може да се види поређењем са изградњом и опремањем Клиничког центра у Нишу, који је пре седам година коштао само 50 милиона евра. Тендерска документација, коју је тада објавио Магазин Таблоид, открила је бројне неправилности, тешке око 17 милиона евра, у којима је учествовао Златибор Лончар. Сада, повратком на место злочина, у Министарство здравља, Лончар има прилику да учествује у подели дупло већег ваљевског плена, него што је био онај нишки.

Реконструкција Здравственог центра у Ваљеву представља још једну Вучићеву мегаломанску комбинацију, на којој ће он и његови саучесници у пљачкашком походу очерупати буџет. На тај Здравствени центар, који има 652 болничка кревета, упућено је 80.000 Ваљеваца и 200.000 становника Колубарског округа. Нишки Клинички центар, са 1.525 кревета опслужује 250.000 Нишлија и око 1,5 милион становника јужне и источне Србије. Разлика у цени реконструкције у Ваљеву и изградње и опремања КЦ у Нишу открива размере Вучићеве набујале похлепе.

Вучић може да патентира модел исисавања новца из буџета преко непотребних и прескупих пројеката, који стварају само губитке, увек на штету грађана и у корист њега и његових тајкуна. Од „Београда на води“, преко фудбалских стадиона широм Србије, укључујући и онај тзв. Национални у Сурчину, Вучић набацује послове подобним фирмама и узима провизију. Тај модел је применио и у време пандемије короне, кад је наредио изградњу четири болнице, које већ годинама не раде. Исту судбину има и фирма Лифе Биотецх д.о.о. коју је Вучић представио као фабрику вакцина против Ковида 19. Та арапско-кинеско-српска фирма је регистрована у децембру 2021. године.

Од тада до данас има четворо запослених, од којих је троје распоређено на директорске функције. Финансијски извештаји показују нула динара прихода и дуговања од 25,9 милиона динара, што је отишло на плате „запослених“. У врху СНС-а сада се најављује промена намене те фабрике, коју Вучић намерава да укључи у пројекат „Скок у будућност“, који је повезан са ЕXПО, како би искористио прилику да узме још једну провизију на истој пословној катастрофи.

С намером да сваки евро из пројекта ЕКСПО држи под контролом, Вучић је систем за извлачење новца заокружио присвајањем компаније Техноманија. Из буџета намењеног за ЕКСПО више пара ће отићи на техничку и електорнску опрему, него на грађевинске послове, па је тај део плена Вучић наменио, наравно, себи. Да би то остварио, извршио је притисак на Ненада Ковача и све његове фирме, како би Техноманију преузела фирма Проинтер Систем, којом управља Вучићев ортак Слободан Квргић.

Кад је СНС доведена на власт, Вучић је наредио Квргићу да Проинтер поклони Славиши Кокези. У том пакету, док је био политички и пословно подобан, Кокеза је добио и комапнију Win-Win. После афере са шверцом преко Царине, у којој је оптужен за присвајање 640 милиона евра, Кокеза је морао да Проинтер врати Квргићу и да Win-Win прода Ковачу за 130 милиона евра.

Ковач је пословање мреже продавница Win-Win развио под брендом Техноманија. У време пандемије, његове фирме из Роаминг Групе, односно матичне компаније Коефик, у чијем саставу послују 54 предузећа у 11 европских држава, оствариле су приход од 44 милијарде динара, односно 2,2 милијарде добити, која је распоређена власнику, тј. Ковачу.

Таман што је дотакао врх српског бизниса, Ковач је почео да пада. Компанија Roaming Electronics је остала без најважнијег партнера, кинеског Хуавеија и његовог бренда Хонор. Roaming Electronics је у 2022. забележио добит од 255.606.000 динара, а следеће године само 54.861.000 динара. У том периоду дужничке обавезе су порасле за 81 милион динара, а рацио текуће ликвидности је пао на 0,00.

И Техноманија је имала исти опадајући тренд пословања. У 2022. остварен је губитак од 2.648.525.000 динара, а следеће године још 842.187.000 динара. На тај начин Ковач је присиљен да се повуче са српског тржишта, да пословање пребаци у друге државе, где има развијене фирме, па и да Техноманију, у новембру 2023. године, препусти Проинтер Систему.

Ковач, сигурно, неће бити једина, па ни највећа жртва у рату око плена, који вреди више десетина милијарди евра. У тим пацовским каналима, о којима говори Шапић, политички и пословно, и ко зна како још, страдаће многи од њих. Пацови, пробуђени мирисом туђег новца, појешће једни друге. Нека се прождиру, али то није утеха за грађане, којима је, на крају, свеједно ко их је опљачкао. Да се то не би десило, неопходно је хитно извршити дератизацију државе и друштва.

Извор: magazin tabloid

Ознаке: , , ,