Како је Александар Вучић омогућио властима из Приштине да спроводе етничко чишћење Срба на све начине, па и експропријацијом земљишта? Зашто европска агенција Frontex контролише границе Србије? Зашто српска Скупштина не сме да усваја законе који нису одобрени у Бриселу? Како амбасадор Хил управља странка из власти и опозиције, српском полицијом и војском, тужилаштвом и судом? Како власт Законом о родној равноправности крши Устав? Зашто је за српске институције важнија немачка министарка Бербок од проф. др Миле Алечковић и Јосип Јурај Штросмајер од Милоша Црњанског? Да ли Вучић заступа трансџендер идеологију да би прикрио своју флуидну, тј. експерименталну сексуалност? Одговоре на та и друга питања износи заменик главног уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада близак Вучићев сарадник и пријатељ.

Србију су уништавали, пљачкали и понижавали многи окупатори; ниједан тако брутално као Александар Вучић. Иза њега остаће материјална и духовна пустош, а и срамота, велика срамота народа који је дозволио да му катастрофалну штету нанесе ментално поремећени девијант и група његових похлепних и примитивних бедника – саучесника у заједничком злочиначком подухвату против државе и народа.

Откад се појавио на политичкој сцени, Вучић је сваким поступком и изјавом доказивао да није способан ни за шта корисно и добро. Психо-физички лимитиран, пун комплекса, шампионске нивое достигао је само у мржњи. Лажи и преваре је користио као средство за остварење наопаких циљева, а похлепу и мржњу као основно покретачко гориво. Последице су трагичне и трајне.

– Без обзира на све унутрашње проблеме и спољне притиске, успели смо да сачувамо суверенитет и интегритет Србије и српског народа – рекао је Вучић у последњем интервјуу на ТВ Прва.

У стварности, Србија је имала већи суверенитет у време турских и немачких освајача, него сада. Данас, под напредњачом влашћу, Србија се одрекла свих атрибута државности. Вучић се одрекао Косова и Метохије; европској полицијској организацији Фронтеx препустио је чување државне границе; Народна скупштина Републике Србије све законе мора да усаглашава са интересима Европске уније, а не својих грађана; амерички амбасадор доноси одлуке о свим битним политичким и друштвеним процесима; јавни ресурси су продати страним компанијама, а приватну имовину су присвојили страначки тајкуни; погажени су Устав, Српска академија наука и уметности, Српска православна црква, култура, језик и писмо; одбачене су традиционалне вредности и озакоњена ЛГБТ и трансџендер агенда…

Вучић је пристао да изврши неке од тих злочина над Србијом јер је уцењен доказима својих криминалних и корупционашких афера, које поседују стране службе, али највећу штету је нанео из страсти, из набујале мржње према држави и грађанима, којима влада.

Косово је издао, продао и предао. Албански политички лидери и њихови западни ментори никад не би успели да заокруже државност своје лажне републике без Вучићеве помоћи. Но, он се није задржао само на томе да укине српске институције на северу Космета, да Албанцима преда енергетски и телекомуникацијски систем и све остале ресурсе који су до његовог доласка на власт били у власништву Републике Србије. Уз све то, Вучић је иницирао етничко чишћење Космета од Срба.

Последњи удар на српске енклаве, Вучић је извршио пре годину и по дана, кад је иницирао политичку кризу. Наредио је да Срби напусте „косовску“ полицију, правосуђе и остале институције, а потом и да бојкотују локалне изборе како би Албанци преузели власт у те четири српске општине. Резултат је мерљив стравичним бројкама: од тада је север Косова напустило око 26.000 Срба, а да се егзодус наставио види се по томе што у основним школама данас има 12.000 мање српских ђака. После Вучићевог смртоносног терористичког експеримента код Бањске, који је предводио Милан Радоичић, почео је нови талас хапшења Срба.

Пре неколико дана покренут је још један удар на Србе и њихову имовину на Косову, у чијој организацији је учествовао Вучић. Након што је, по његовом наређењу, власт у четири српске општине препуштена Албанцима, тзв. влада Косова је, у јануару 2023. године, донела одлуку да спроведе експропријацију приватног земљишта, како би на тим локацијама направила полицијске станице и базе. За те потребе, албанска власт је одлучила да изврши експропријацију 104 хектара у Лепосавићу и 33 хектара у општини Зубин Поток, које је прогласила „непокретном имовином од посебног јавног интереса, која је потребна за реализацију инфраструктурних пројеката од јавног интереса“.

Срби су покушали да заштиту потраже пред косовским судовима. Епилог је познат. У јуну су донете правоснажне пресуде, којима је одбачена већина захтева за одбијање експропријације. Влада Косова је из одлуке о експропријацији изузела само осам хектара приватних парцела. У селу Дрен већ је почела изградња полицијске станице, а ускоро ће се такви пројекти подићи на још 14 локација.

Експропријација земљишта је одлично средство којим албанска власт стимулише наставак исељавања Срба са Косова и Метохије. Ускоро, кад тај процес буде окончан, Вучић ће моћи да допуни ону своју изјаву о томе како „ниједан метар на Косову није српски“ тврдњом да тамо више нема ниједног Србина, па да Србија мора да прихвати реалност и одустане од парола попут оне „догодине у Призрену“.

Уосталом, више призренских Срба данас живи у београдској општини Врачар, него у свом завичају, а призренски избеглица Миљан Дамјановић, недавно је постао члан Градског већа Београда. Иако није ни био кандидат на јунским поновљеним београдским изборима, у градску власт је ускочио право испод сукње Војислава Шешеља. Вучић таквим уступцима купује подршку несрећника, који су протерани са Космета.

Сабласно-гротескни тандем Вучић-Курти надмеће се у ругању Срба, које заједничким снагама протерују из косовског гета. Док Курти прича о „лагодном животу Срба на Косову“, његов ортак Вучић по зградама у Косовској Митровици, Зубином Потоку, Звечану и Лепосавићу лепи плакате са својим ликом и паролама „Врховни команданте, чекамо те“. „Врховни командант“ је учинио све што је могао да би подстакао етничко чишћење Косова од Срба, а сада, у њихово име, поручује да га чекају да донесе спас. Не постоји конзилијум психијатара, психолога и стручњака из свих осталих медицинских сектора, који би могли да дијагностификују Вучићев ниво патолошке мржње, исказан оволиком количином морбидности.

Србе с Косова, а и све остале намернике, које пут наведе у Србију, на граничним прелазима дочекиваће, поред српске полиције, и припадници Фронтеxа, Европске агенције за граничну и обалску стражу. Први уговор између Србије и Европске уније о „заједничкој контроли“ српских граница потписан је 2021. године, а односио се на граничне прелазе код Хоргоша и Прешева.

Новим споразумом, који су 25. јуна ове године потписали Ивица Дачић, министар унутрашњих послова Србије, и Илви Јохансон, комесарка ЕУ за унутрашње послове и миграције, овлашћења Фронтеxа су проширена на целокупну границу Србије. Фронтеxсова операција, названа „Србија копно“, према званичним тумачењима, за циљ има „заједничку борбу против прекограничног криминала и нерегуларних миграција“. Незванично, Европска унија инсистира на контроли целе територије Србије, а не само граничних прелаза, мање због миграната, него због кријумчарења дроге, оружја и људи, које годинама врше криминални кланови блиски врху власти. Службеници Фронтеxа имаће задатак да раскринкају и разбију сарадњу криминалаца и полицајаца. Такав задатак су већ обавили на црногорским граничним прелазима према Албанији, кад је, пре два месеца, ухапшена група од девет припадника МУП-а Црне Горе, који су оптужени за учествовање у прекограничном шверцу.

За контролу српске политичке сцене задужен је амерички амбасадор Кристофер Хил. Исти посао обављали су и његови претходници у амбасади САД-а, али нико тако отворено и брутално. Хил је сам себе овластио да оцењује политичке и друштвене процесе у Србији. Иако су Влада и МУП 2022. донели одлуку да, због угрожене безбедности, забране одржавање геј-манифестације Евро Прајд у Београду, Хил је забранио забрану. После крваве авантуре у Бањској, Хил је из полицијског хеликоптера надгледао повлачење јединица Војске Србије са „границе“ према Косову.

Мање јавно, али једнако очигледно, амерички амбасадор је наредио групи тзв. лидера опозиционих странака да учествују на монтираним београдским и осталим локалним изборима почетком јуна, како би дали легитимитет Вучићевим изборним крађама. Поступајући по том налогу, „опозиционари“ су омогућили Вучићу да заокружи власт на свим нивоима и у свим општинама, осим нишке Медијане, са новим четворогодишњим мандатом. Истим поводом, Хил је опозиционарима, који су одбили да учествују на таквим изборима, наредио да не воде активну кампању бојкота, како не би одузели легитимитет Вучићу и његовим лажним опозиционим сателитима.

Хил командује политичарима из власти и опозиције, војском и полицијом, тужиоцима и судијама, бројним универзитетским професорима и академицима, па и црквеним великодостојницима. Патријарх Порфирије две године нема времена ни да одговори на захтев Срба с Космета да их прими, а камоли да заиста разговара с њима о страхотама којима су изложени.

Међутим, има времена да се јавно и тајно виђа са Хилом. Познато је да њих двојица, Порфирије и Хил, одржавају ритуалне суботње шетње Дедињем, око патријархове резиденције. Успостављање блиских приватних односа између представника СПЦ и САД-а не би било проблем кад би доприносило општим, а не личним интересима. Овако, смисао тих односа илустрован је снимцима с последње прославе Дана независности, одржане 2. јула, на којима се види како Порфирије са осмехом посматра заносни плес Хилове супруге Џулије Ен Рицек.

Кад је несташној Џулији пала бретела с јарко црвене хаљине и затресао се бујни деколте, мало је фалило да патријарх не каже „Ваистину, секс“. Но, Порфирије се уздржао, навикао је на такве сцене.

И грађани Србије су навикли да их представници власти и опозиције, па и цркве, брукају својим примитивизмом и полтронством где стигну. Уосталом, те принципе примењују и државне институције и агенције.

Српско Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) 26. јуна 2024. изрекло је опомену Телевизији Хаппy због емисије у којој је проф. др Мила Алечковић, 14. марта 2023. године, „користила изразито омаловажавајуће и увредљиве наводе“ о немачкој министарки Аналени Бербок.

– У емисији „Актуелности“, у коју сам била позвана, ако се не варам, једини пут, причала сам о расположењу које влада у Европи у односу на украјинско-руски сукоб. Дотична госпођица уопште није била тема, нити је то била битна минута у емисији. Неколико реченица сам посветила феномену неадекватних личности у целој Европи на важним политичким местима, потпуно небитним у односу на оно што сам причала о патолошким појавама у Европи, као и о личностима које се боре за другачији поглед на наоружавање и продужавање рата у Украјини – каже проф. др Алечковић за Магазин Таблоид, наглашавајући да о овом случају не би ништа говорила за друге медије.

Мила Алечковић је у тој емисији говорила о унуку Де Гола и његовом ставу у односу на Русију, о страху Европљана од рата и само једном реченицом је упоредила значајне и образоване европске интелектуалце, који се супротстављају санкцијама Русији.

– У том контексту дотакла сам феномен ирелевантних особа које су се изјашњавале о сукобу у Украјини, а које немају никаква знања ни о чему. Као један од примера, поменула сам немачку министарку спољних послова и рекла да је штета за један образован народ, као што је немачки, да му министарство спољних послова води особа која се раније бавила најстаријим занатом на свету (о чему сведоче бројне слике, документи, па чак и изјаве поменуте особе) не због саме такве прошлости, колико због неспособности да схвати геополитичке односе, док себи даје за право да изриче озбиљне вербалне претње Русији.

Мислим да име те особе чак нисам ни поменула, већ само функцију. После поменуте емисије више никада нисам позвана на телевизију Хаппy, а готово месец дана касније телефоном ми се јавио уредник Миломир Марић са рајетинским обраћањем: „Јаооо, направила си нам проблем, немачка амбасада се буни“… Наравно, он није знао да сам прочитала чланак из немачких новина, који је критиковао дату емисију због, како се у том тексту каже, „проруског штимунга“.

Дакле, било ми је јасно да тај текст критикује целу намеру Хаппy телевизије да прави „проруске емисије“, а много мање једну реченицу на рачун њихове министарке. У немачком тексту су сви други учесници емисије наведени именом и презименом, а само за мене је писало „фрау“ (госпођа), без навођења мог имена. Јасно је да су писци тог текста свесни да сам рекла нешто што је фактички тачно и да бих, у случају стављања мог пуног имена, могла да их тужим, уз логично питање: Шта од изговореног није тачно? При томе, пресуда у Европи би могла да констатује да часопис дифамира једног професора психопатологије који износи свој став о томе како психосексуална незрелост није добра у високој политици. Немачки часопис би можда морао да ми плати одштету – каже проф. др Алечковић за наш Магазин.

Свесна да Миломир Марић не може да схвати овакво објашњење, Мила Алечковић му је, разумевши његово ограничење, одговорила у његовом стилу: „Боље реци да ти је Вучић наредио да Милу више не смеш да зовеш у емисије, него што причаш глупости“. После тог разговора, није било никаквих реакција, па је проф. др Алечковић за опомену РЕМ-а сазнала од аутора овог текста.

– Службеници РЕМ-а су овим поводом, ако су већ хтели да реагују, могли да упуте две врсте опомене. Прво, да опомену немачку штампу зато што се меша у уређивачку политику телевизија у Србији и крше европски принцип слободе говора, посебно кад је реч о гостима стучњацима, и, друго, да опомену Телевизију Хаппy зато што је правила емисије са „проруским штимунгом“, које нису на линији тадашње немачке амбасаде – каже проф. др Алечковић.

Овај случај доказује да је Александар Вучић принудио српске државне институције и агенције да се спусте на његов лични ниво полтронства и подаништва. Вучићеви комплекси ниже вредности могу да се препознају у многим одлукама власти, па и у оној која је мотивисала Владу Србије да забрани градској управи Панчева да Штросмајерову улицу преименује у улицу Милоша Црњанског. Кабинет тадашње премијерке Ане Брнабић је одбацио тај предлог како, тобоже, не би угрозио евроатлантске интеграције. Наравно, Брнабићка не зна ко је и какав значај за српску културу има Црњански. С обзиром да је јавно тврдила да је Христ рођен 14. фебруара, сигурно нема појма ко је био ђаковачки бискуп, политичар и писац Јосип Јурај Штросмајер. Полуписмена и полуусмена, Брнабићка се за државне функције није квалификовала на основу образовања и стручних карактеристика, већ искључиво захваљујући свом сексуалном опредељењу. Она то и не крије.

– Не заборавите да вас ја чиним видљивима – рекла је тадашња премијерка опонентима из ЛГБТ организација, које су је критиковале због најаве отказивања Евро Прајда.

Брнабић је тим речима потврдила да је на место председнице Владе, а сада и председнице Народне скупштине постављена јер је лезбијка. Вучић је тај избор направио како би се америчким и европским газдама представио као модеран политичар, који нема никакве везе с дојучерашњим радикалским ставовима које је износио, тврдећи да су хомосексуалци болесници, које треба лечити. Други мотив, можда и важнији, може да се тражи у Вучићевој патолошкој потреби да искористи Брнабићку за понижавање целог друштва, које већински негује традиционалне породичне вредности. Брнабићку, као лезбијку хрватског порекла, Вучић је наметнуо својим гласачима, међу којима је највише екс-радикала, заклетих великосрпских националиста и православних верника.

Од тог кадровског, за Србију су много важнија законска решења којима је Вучић нанео огромну штету српској култури и обичајима. Напредњачка власт је пре три године избацила из скупштинске процедуре предлог закона о српском језику и писму.

– Неусвајање закона о српском језику и писму није само срамота, већ је то и потврда нашег даљег самопонижавања. Означити закон о језику као непотребан у околностима у којима се нашао српски језик после растурања бивше државе, после раскидања српско-хрватског језичког заједништва, представља чин раван скандалу и националној срамоти – оценио је проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика САНУ.

У скандалозном образложењу одлуке да се одбаци предлог закона о српском језику и писму, Влада Србије, на челу са Брнабићком, навела је и финансијске разлоге. Наводно, одбацивање употребе ћирилице „помоћи ће нашој привреди, јер неће имати додатне трошкове пишући разна упутства и декларације за робу“ и на српском писму за српског купца.

Истовремено, иста власт је, по хитном поступку, у скупштинску процедуру убацила законе који служе за разарање српског језика, па и друштва. Језички инжењеринг, примењен у интересу џендер-идеологије, укључен је у Закон о родној равноправности. Вучићева власт је инсистирала на том закону, који је представљала као средство против „родне дискриминације која постоји у српском језику“.

Закон о родној равноправности је припремила министарка Гордана Чомић, дугогодишња функционерка Демократске странке. Спорни Закон је ступио на снагу 1. јуна ове године, али Уставни суд је донео одлуку да се обустави његова примена до окончања поступка за оцену уставности. Спорне су одредбе које се односе на „родно осетљиви језик“, чија употреба је обавезна у школским уџбеницима, наставном материјалу, сведочанствима, дипломама, лиценцама и, наравно, медијима.

Вучићево, Брнабићкино, Чомићкино и залагање актуелне министарке за родну равноправност Татјане Мацуре, нема никакво упориште у науци и здравом разуму. Баш их брига за то, они се против тога боре. Зато политичким насиљем одбијају да прихвате чињенице да српски језик у својој структури има механизме за указивање на пол сваке особе, као и стваралачке механизме за грађење нових речи, па и фемининатива.

У нормативној граматици постоји поглавље о употреби социјалних фемининатива и објашњење како употребљавати именице за занимања у женском роду, али како то објаснити екс-премијерки Брнабић или министарки Мацури, које, сигурно, без муцања не могу да изговори реч „фемининативи“. Што се њих тиче, кад би Вучић наредио да се из српског језика избаци слово и глас „Р“, оне би са одушевљењем објашњавале како им презимена сто пута боље звуче као Бнабић и Мацуа.

Актуелна министарка се не противи одлуци Уставног суда да обустави употребу Закона о родној равноправности док не донесе одлуке о осам захтева за оцену уставности. Мацура, чак, признаје да постоје спорни детаљи у Закону, али да се они односе само на висину запрећених новчаних казни.

Послодавцима, осигуравајућим друштвима и медијима прети се новчаном казном од 50.000 до 2.000.000 динара уколико прекрше одредбе које их обавезују да „донесу план или програм о остваривању и унапређењу родне равноправности“ и да га учине „јавно доступним и да га доставе Министарству за родну равноправност најкасније у року од 15 дана од дана њиховог доношења“, или ако га не објаве на својој интернет страници у истом року. Истом казном се прети и за серију других могућих прекршаја према запосленима „без обзира на пол, односно род и породични статус“.

За такве прекршаје, политичке странке ће бити кажњене на исти начин, до два милиона динара. Закон предвиђа и друге новчане казне од 5.000 до 150.000 динара.

Мацура је у праву, казне су драконске. Међутим, много већи правни проблем представља чињеница да Устав Републике Србије дефинише само два пола – мушки и женски, а не 97 родних опредељења, које Вучић намеће у својој кампањи за промоцију трансџендерске идеологије. Вучићеву флуидну, тј. експерименталну сексуалност описивао је његов кум Зоран Башановић, али цитирање тих детаља не би било у складу са уређивачком концепцијом нашег Магазина.

Управо најистакнутији промотери овог Закона представљају симболе кршења Устава и свих закона Србије. Вучићу је до Устава стало колико до оног радикалског беџа с натписом: „Стоп Хагу, слобода Шешељу“. Брнабићка крши Устав и законе скоро истим темпом, па и тиме што се представља као родитељ малог Игора, сина Милице Ђурђић. Док и то напредњачки перверзњаци не промене, закон не дозвољава геј паровима усвајање деце. Али, тужилаштво не реагује, па Брнабићка може да се представља као тата, ваљда, туђег детета.

Напредњачка власт је управо у Скупштини, на најконкретнији начин, показала шта мисли о туђој деци. У време док је Вучић био премијер, 2014. године, скупштинска већина је одбила предлог тзв. Зојиног закона, који је требало да регулише процедуру лечења тешко оболеле деце у иностранству о трошку државе. Предлог су иницирали родитељи осмогодишње Зоје Миросављевић, која је 2013. преминула од Батенове болести.

Против тог предлога закона, по Вучићевом наређењу, гласало је 157 посланика. После смрти дечака Душана Тодоровића, за чије лечење је новац прикупљан СМС порукама, јавност је одговорнима сматрала скупштинску већину, која је одбила Зојин закон. Одговори напредњачких функционера су били у складу с Вучићевим моралом. Александар Мартиновић се чудио „зашто се то питање опет покреће“, а Дубравка Филиповски се пожалила да се „овом темом црта мета на чело посланицима у Скупштини“. Иако је две године касније тај закон усвојен, у фонду који је намењен за лечење деце у иностранству има мање новца него у буџету за пројекте попут Националног стадиона, делфинаријума или леголенда. Вучић не мари за то. Он се лечио у Лондону, Москви и Тел Авиву. Бившу супругу, сада покојну Ксенију, лечио је у Паризу, сина Данила послао је у Москву на лечење од депресије и алкохолизма, а ћерка Милица се лечи у Берлину. На исти начин, у страним болницама, здравствене проблеме решавају чланови породица осталих лицемера из врха СНС-а.

Ако Вучић успе да реализује све своје планове, лечење ће бити потребно и још нерођеној деци, генерацијама које ће одрастати у Подрињу, где ће животну средину тровати рудник литијума Рио Тинто. Шта може да се очекује види се на примеру Бора, у коме сваки четврти становник болује од карцинома. Иста, ако не и већа, опасност прети Шумадији, пошто се на Букуљи налази једна од локација која је предвиђена за изградњу депоније нуклеарног отпада, чији увоз из Француске је Вучић недавно договорио са Емануелом Макроном.

После Вучића, најблаже речено, Србија неће бити иста. Можда је већ касно за санацију последица владавине напредњачког картела, али треба покушати све како би се спасило што се спасити може.

Почели отворени сукоби у врху Вучићевог картела: Глођу се око поделе ЕКСПО пленаhttps://t.co/2nN3u0Za9x

— СРБИН инфо (@srbininfo) July 26, 2024

Извор: magazin tabloid

Ознаке: Александар Вучић, лечење, литијум, нуклеарни отпад, Србија