Прочитај ми чланак

Од копања литијума ћемо прво имати ништа, а онда само сићу:Рудна рента у Србији…

0

Представници власти, међу којима је и Ана Брнабић, тврде да ћемо захваљујући вађењу литијума достићи норвешки стандард, а Александар Вучић да ћемо од њега зарађивати милијарде евра. Ипак, рудне ренте у Србији, укључујући и оне за литијум, су веома ниске, у просеку шест пута ниже у односу на поменуту Норвешку, а ни то није све. Наплата креће тек кад инвеститор, у случају литијума - Рио Тинто, крене да наплаћује. А проћи ће године до тада.

Док експерти у области заштите животне средине, хемије и металургије објашњавају какве би катастрофалне последице по животну средину имало копање литијума у долини Јадра, што је уједно њихов главни аргумент против рударења, представници власти чешће говоре о литијуму као о економској шанси Србије. Према ономе што је председник Александар Вучић приказао на слајду током једног од својих обраћања, литијум карбонат донео би нашој држави 0,7 милијарди евра, што би представљало 0,95 одсто БДП-а из 2023. године. Када се дода и производња катода, делова батерија за које се користи литијум, то је још 1,4 милијарди евра (2,06 одсто БДП-а), а од самих батерија зарадили бисмо 2,8 милијарди (3,97 одсто). На крају, зарада од електричних возила износила би 11,4 милијарди евра, што би чинило чак 16,45 одсто БДП-а.

Вучић, међутим, није објаснио како је дошао до ове рачунице, а објашњење нема ни економиста Милан Р. Ковачевић.

“Све се говори напамет – не постоји предрачун. Тек када то будемо имали, онда ћемо моћи да причамо о користи”, каже он за Нова.рс.

Рио Тинто, међутим, ту рачуницу има, сматра он.

“Они знају да ће остварити велику зараду. Ми, с друге стране, немамо рачуницу о томе колика би била стварна корист за нас”, каже Ковачевић.

Он додаје и да ће држава свакако убирати новац од пореза на плате, али је то досад у Србији “било танко”.

Прениска рудна рента

Још један извор прихода који се спомиње јесте рудна рента. То је заправо накнада коју су рударске компаније дужне да плаћају за коришћење ресурса и резерви минералних сировина. Она је, међутим, према речима нашег саговорника, премала.

Конкретно, према Закону о накнадама за коришћење јавних добара, рудна рента за угаљ је три одсто, за нафту и гас седам, док би за литијум била свега пет одсто прихода од продаје робе, а то заправо значи да држава не би одмах имала корист каква се представља.

“Висина ренте зависи од интензитета продаје и биће врло мала. Заправо, прво ћемо имати ништа, па онда нешто. Неки су рачунали да би на почетку од ренте приход био 50 милиона, а кад је пик, пар стотина милиона. Ја не знам одакле је та рачуница, не знамо по којој цени су рачунали да ће се продавати роба. Цена по килограму је 2022. године била 40 евра, а ове свега десетак. Ипак, најважније је колики су ризици, а они су, у овом случају, огромни”, каже Ковачевић.

Поред штете по животну средину, Ковачевић наглашава да су рудници небезбедна радна месте, а рударске несреће честе.

“Гину људи у рудницима, а то је штета која не може да се израчуна. А што се тиче ризика по животну средину, Рио Тинто то не занима, јер њих то не погађа. Штета је за нас. Да закључим, тешко је израчунати прецизно корист коју бисмо ми потенцијално имали од рудника, али она је засигурно много мања него штета”, закључује Ковачевић.

До норвешког стандарда са српском рентом

Вратимо се на рудну ренту.

Председница Скупштине Ана Брнабић рекла је недавно да би Србија, ако се реализује пројекат “Јадар”, могла да достигне животни стандард Норвешке, игноришући чињеницу да ова држава убира измеђи 27 и 28 одсто на име рудне ренте за нафту и гас. Брнабић је рекла да би за Србију литијум био оно што је за Норвешку нафта.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је да је висина ове накнаде код нас међу вишима у свету.

Ипак, у Хрватској је рента за нафту и гас 10 одсто, у Словенији 18, Румунији 12, Русији 22 одсто, док, по речима професора одрживог развоја Петра Ђукића, у многим развијеним земљама високог еколошког сензибилитета рудна рента износи и између 25 и 30 одсто екстраховане рудне сировине.

Такође, треба имати у виду да колико год био износ наплате рудне ретне, он се не слива у потпуности у државну касу. Конкретно, од уплаћене рудне ренте 60 одсто припада републичком буџету, а 40 општини на којој се врши експлоатација. А уколико се експлоатација врши на територији Војводине, онда се новац од ренте дели тако да 50 одсто иде у републички буџет, 10 одсто у покрајински, а 40 одсто у буџет општине на чијој се територији врши експлоатација.

Вучић би да повећа рудну ренту, али Руси не дају

Председник Србије Александар Вучић изјавио је у јуну ове године да је раније покушао да подигне рудну ренту у Србији, али је додао да у томе није успео због „жестоког отпора“.

„Желим да кажем да сам ја покушао да дигнем рудну ренту и нисам успео, иако мислим да сам као председник Владе имао највећи могући легитимитет, јер сам наишао на жесток отпор руске стране. У овом тренутку сам сигуран да би био отпор и руске, али и кинеске, аустралијске, шпанске и америчке стране, као и свих оних који врше истраживања у нашој земљи. Толико жесток да ми не бисмо могли да изгурамо“, рекао је Вучић.

За Русе, ипак, важе другачија правила. Иако је законом прописано да је рудна рента за нафту седма одсто, то не важи за Нафтну инфустрију Србије (НИС), која је у већинском власништву руског Гаспромњефта. Та продаја већинског пакета акција по цени од 400 милиона евра без тендера уговорена је међудржавним споразумом Србије и Русије, а једна од одредби тог споразума је и да за НИС важи повластица по којој рудну ренту плаћа у висини од три одсто од прихода.

Прецизније, за НИС важе услови опорезивања који су били на снази у моменту потписивања споразума и компанија не подлеже било каквом погоршавању услова опорезивања, до момента „достизања исплативости“ пројеката који су договорени споразумом.

Извор: nova.rs

Ознаке: , , ,