Прочитај ми чланак

Нема воде у више од 40 места у Србији: Рекордне рестрикције за које нису криве…

0

Србија је најсиромашнија земља на Балкану по питању водних ресурса, а власт се бави милионским пројектима док нам извори пресушују, стари системи за водоснабдевање чекају реконструкције и не функционишу, упозоравају стручњаци. У протеклих неколико недеља чак 40 места у нашој земљи имало је рестрикције воде, што је незапамћени број, а тропске врућине су само један од разлога за ову хаварију.

Широм Србије пресушила су језера, извори и реке, а грађани су остали без воде за пиће и за основне потребе, али и за пољопривреду и сточарство. Воде нема у пет места на северу земље, као ни у десетак на југу, а више од 20 је угрожено у централној Србији.

Иако власт тврди да су разлози рестрикције воде високе температуре, стручњаци тврде да има и других, озбиљних узрока, све чешћих рестрикција.

Проф. др Ратко Ристић тврди да нико не води рачуна о ресурсима и системима за водоснабдевање.

“Треба поћи од чињенице да је Србија најсиромашнија земља на Балкану кад су у питању водни ресурси. Више воде од нас имају и Македонија, Албанија, БиХ и Црна Гора. Живимо у земљи која већ сада мора да размишља о пијаћој води у будућност, а то значи да све водне ресурсе треба ригорозно и прецизно да штитимо“, каже за Нова.рс проф. др Ратко Ристић, проректор Универзитета у Београду и професор на Шумарском факултету, на Одсеку за водопривреду ерозионих подручја.

Старе цеви – атак на здравље

Како тврди, застарела је инфраструктура, што се може одразити и на наше здравље.

„И даље имамо старе водоводе са азбестним цевима, што је директни атак на здравље. Имамо и гвоздене цеви које су изложене процесу корозије, са много рђе. Многи системи имају страшне несташице воде јер нису реконструисани од своје изградње до данас”, објашњава проф. др Ристић.

Он истиче да свакој одговорној власти треба да буде приоритет обезбеђивање довољне количине воде за све грађане и заштита свих расположивих ресурса.

„Новца очигледно имамо. Уместо бесмислених националног стадиона по цени од преко 600 милиона евра, треба санирати водоводне системе, што је од виталне важности за опстанак друштва, у супротном ће Србија остати жедна”, наглашава професор.

У Србији се преко комуналних водоводних система захвата 687 милиона кубних метара годишње. Укупни губици воде су око 35 одсто од захваћене воде, односно 242 милиона кубних метара, што је приближно запремина Златарског језера, пише Организација за политичку екологију Полекол.

Осим ирационалне потрошње воде, епидемијске размере овог проблема указују да се ради и о системским пропустима, а не само о неодговорности грађана.

У Полеколу наводе градове у којима је тренутно најдраматичнија ситуација по питању пијаће воде:

Сјеница/Пештер

У општини Сјеница због несташице воде проглашена је ванредна ситуација. Угрожено је преко 20 села, а локална самоуправа има на располагању само једну цистерну која може да понесе девет кубика воде и може да обиђе само два до три села, па се цистерна чека и по 15 дана.

Мајданпек и Дебели луг

Око 10 хиљада грађана Мајданпека и Дебелог Луга остало је без воде након што је јавно предузеће Водовод привремено обуставило снабдевање пијаћом водом. Мајданпек снабдева водом из Великог Пека, на месту Пустињац, близу рудника “Зиђин”. Локални активисти указују на то да док воде за водоснабдевање недостаје, “ЗиЂин” ради несметано иако користи воду у производним процесима.

Горњи Милановац/Чачак

Средином јула водостај реке Рзав био је у великом опадању, што је довело до тога да многа насеља остану без воде. Из ове реке се напаја пет општина и градова – Ариље, Пожега, Чачак, Горњи Милановац и Лучани, које су најавиле могућност увођења рестрикција како би сачувале своје резервоаре од потпуног пражњења.

Врњачка бања

У селима у околини Врњачке Бање за 1.200 сеоских домаћинстава, почела су планска искључења воде по групама у трајању од шест сати дневно.

Топола

У Тополи су пресушиле скоро све мање реке и потоци, али и водосистем “Јарменовачка река” са ког се већи део општине снабдева водом. Због тога око 400 домаћинстава из седам села већ десетак дана има проблема са водоснабдевањем.

Младеновац

Становници Младеновца деценијама чекају завршетак изградње магистралног водовода Макиш, који би њима, као и становницима Гроцке у великој мери решио проблем са водоснабдевањем.

Београд/Барајево

Због пада напона и престанка рада црпне станице „Липовица” прекинуто је водоснабдевање становника општине Барајево. Поједини делови Барајева нису имали воду седам дана.

Београдски водовод је у сарадњи са Градском чистоћом послао ауто-цистерне са пијаћом водом за најнужније потребе на све локације где постоје проблеми у водоснабдевању

Смедеревска паланка

Током летњих месеци, у Смедеревској Паланци, чим температура крене да расте, почињу и ноћна искључења воде (од један до шест ујутру). Разлог су дотрајале цеви на водоводној мрежи старој 60 година.

Ниш

Из ЈКП Наисус Ниш апеловали су на грађане да штеде воду јер је због тропских врућина дистрибуција воде повећана за преко 50 одсто у односу на редовно стање.

Лебане

У општини Лебане најављене су рестрикције воде у трајању од 6 сати дневно уколико се у наредним данима не смањи ненаменско коришћење пијаће воде.

Ужице

У ужичком крају воде још увек има у довољној количини, али проблем представља дистрибуција, јер су цевоводи димензионисани само за одређен број потрошача.

Село Дебрц/Владимирци

Становницима села Дебрц у општини Владимирци искључују воду сваког другог дана на по 12 и више сати.

Таванкут / Суботица

На 15 километара од Суботице, мештани у насељу Таванкут, остали су без воде за пиће. У овом селу не постоји водоводна мрежа, чија је изградња планирана за крај године.

Нови Сад

Са рестрикцијама се боре и становници Новог Сада, а у водоводу су пронађени и ваљкасти црви, због чега грађани одбијају да пију воду са чесме.

Прошле године проблем са водоснабдевањем и рестрикцијама имале су 23 локалне самоуправе, а овог лета ситуација је много драматичнија, пише Полекол.

Подсетимо, у Србији има око 300 изворишта пијаће воде, а флаширањем воде бави се до 30 фабрика, различитог капацитета. Устав Србије, међутим, не садржи одребу о продаји извора вода, али закон њихову продају забрањује. Прописује да је вода национално богатство и да приватници могу да је експлоатишу под одређеним условима и на одређени период.