Прочитај ми чланакСвака особа која се суочи са хапшењем у Србији има своја права али и обавезе. Ова права су прописана Законом о кривичном поступку, али у пракси, њихово спровођење може бити другачије, као што је и био случај са бројним ухапшеним активистима након бројних протеста против ископавања литијума. Са друге стране, ухапшени грађани често и не знају која су њихова права, а једно од њих је и да не морају да дају свој телефон без налога суда, или да нису дужни да откривају шифре својих уређаја.
Адвокат Иван Нинић објашњава за Данас кључне аспекте које би сваки грађанин требало да зна у оваквој ситуацији.
„Свако лице које је лишено слободе има читав спектар права која су прописана Законом о кривичном поступку, али свакако је и дужност полиције да вас поучи о свим вашим правима. Имајући у виду у каквој држави живимо, не треба се претерано ослонити на полицију, већ треба бити елементарно информисан, уколико вас лише слободе,” каже Нинић.
Према његовим речима, ухапшени има право да буде информисан о разлогу хапшења на језику који разуме, те да се изјасни о кривици или да одбије давање изјаве. Право на присуство адвоката током саслушања је загарантовано, а ухапшени може затражити и преглед лекара по свом избору.
„Веома је важно знати да ухапшени може захтевати од полиције да га без одлагања прегледа лекар кога слободно изабере, а ако он није доступан, лекар кога одреди јавни тужилац, односно суд. Ово право може бити кључно у ситуацијама када дође до физичких повреда,” додаје Нинић.
Уколико особа сматра да су њена права повређена током хапшења или у притвору, Нинић саветује да то одмах пријави лекарима и тужиоцу. Свака повреда мора бити евидентирана у записнику пред тужиоцем или у службеној белешци полиције.
„Важно је да свака повреда, уколико настане, буде саопштена и уведена у записник пред јавним тужиоцем или у службену белешку у полицијској станици. Уколико полиција или тужилац не желе да унесу ваше аутентичне наводе о повредама и начину њиховог настанка, имате право да ставите примедбу или одбијете да потпишете записник,” истиче Нинић.
Особа која је ухапшена мора бити изведена пред надлежног судију у року од 48 сати. У супротном, мора бити пуштена на слободу. У овом периоду, ухапшени има право на контакт искључиво са својим адвокатом, а комуникација са трећим лицима је ограничена.
„Лице ухапшено без одлуке суда, односно лице ухапшено на основу одлуке суда које није саслушано, мора бити без одлагања, а најкасније у року од 48 часова, предато надлежном судији за претходни поступак или ако се то не догоди, пуштено на слободу,” напомиње Нинић.
Задржавање у притвору може трајати најдуже 30 дана, а притвор се одређује само у изузетним ситуацијама, као што су опасност од бекства, утицај на сведоке, понављање кривичног дела или узнемирење јавности. Нинић упозорава на могуће злоупотребе овог механизма у правосудном систему Србије.
„Нажалост, у условима у којима функционише наш правосудни систем, ови разлози се често злоупотребљавају и служе као параван за правдање одлуке о притвору, чак и онда када објективно за то не постоји утемељење,” каже Нинић.
Право на жалбу против одлуке о притвору или задржавању је једно од кључних права ухапшених. Међутим, Нинић саветује да жалбу увек поднесе адвокат, како би се осигурала њена делотворност.
„Жалбе се могу поднети и против решења о полицијском задржавању и против решења о одређивању мере притвора. Жалбу може написати и ухапшени, али је свакако ефектније и делотворније увек да то уради адвокат,” напомиње он.
Полиција може претрести мобилни телефон ухапшеног или његов стан само уз писану наредбу суда, на предлог јавног тужиоца. Међутим, осумњичени није дужан да открива приступне шифре својих уређаја.
„Уколико су електронски уређаји закључани, а стручно лице за ИТ област утврди да не може да их откључа, садржина телефона, таблета или рачунара ће остати недодирљива за полицију и тужилаштво. Важно је да се по овом питању лице лишено слободе консултује са својим браниоцем,” истиче Нинић.
Улога адвоката у заштити права ухапшених је непроцењива. Према Нинићевим речима, адвокат је кључни заштитник интереса ухапшеног, а у неким случајевима може алармирати јавност и организације за заштиту људских права како би се спречила злоупотреба власти.
„Адвокат вам је тада једини и најбољи пријатељ, дужан је да води рачуна о заштити свих ваших права и интереса. Медији су често корективни фактор и пуно је примера из праксе који потврђују да су медији одиграли кључну улогу, као контролни механизам, у ситуацији када се примењује прекомерна репресија или прогон према ухапшеним лицима,” закључује Нинић.
