Годину дана након што је Кина уплашила Запад увођењем контроле извоза галијума и германијума, кључних сировина за производњу чипова, Пекинг је овог месеца поново показао своју снагу објавом ограничења за још један важан, али често занемарен метал: антимон. Ово преноси „Форин Полиси“.
Антимон може изгледати као неприметан или неважан материјал, али је од виталног значаја у одбрамбеној индустрији, као што је нуклеарно оружје, инфрацрвено навођење пројектила и опрема за ноћно осматрање. Ниједна земља не остаје тако доминантна у глобалној трговини антимоном као Кина, која чини скоро половину укупне производње и више од 60 одсто америчког увоза.
Почевши од 15. септембра, Пекинг ће захтевати од извозника да поднесу захтев за дозволе за одређене производе од антимона, а такође ће захтевати дозволу за извоз повезаних технологија топљења и сепарације. Просто речено, кинеске власти ће контролисати којим страним клијентима се шаљу сировине, а којима не. Јасно је да ће у овом случају НРК оставити САД, против којих је ова мера намењена, без важног минерала.
За Вашингтон и његове европске партнере, најновији потез Пекинга само је појачао важност диверсификације ланаца снабдевања минералима у којима доминира Кина. Међутим, он је истакао и непријатну реалност- колико год западне силе биле жељне да смање своју зависност од Кине, вероватно ће остати рањиве на такве мере у блиској будућности, с обзиром на бројне изазове у обезбеђивању алтернативних извора и неопходног финансирања.
Како пише ФП, Кина је поново подсетила свет колику моћ има када су у питању добра потребна за националну, енергетску и економску безбедност.
Проблем настаје са новом снагом, пошто Сједињене Државе нису копале антимон више од две деценије, а потреба за њим тренутно расте. Дакле, чак и уз сву вољу и активност у Вашингтону, ништа се неће променити преко ноћи у САД на терену, а до тада ће Америка вероватно остати рањива на претње Пекинга у одређеним ланцима снабдевања минералима







