Прочитај ми чланакБројним називима села и градова у Србији, "кумовале" су специфичне околности, ситуације и људи. За многе од верзија и легенди сте можда чули.
Ово село поред Горњег Милановца, према једном од народних предања, назив је добило када је на ливади чобан сексуално општио с пастирицом, у међувремену је туда пролазио краљ и спазио ситуацију. Чобан је кренуо да устане да испоштује краља, а краљ му рече “не вади, не вади“. И тако остаде. Ову легенду по разним форумима, на којима се полемише о настанку имена градова и села, препричавају мештани Невада.
Ипак, осим ове перверзне теорије, постоји и друга. Житељи тог села нису се бавили рударством као људи из околних места (типа Рудник), па одатле Неваде, јер нису вадили руду из земље.
View this post on Instagram
Село код Деспотовца, према легенди, добило је име тако што је Деспот Стефан Лазаревић хтео да се ожени прелепом девојком која се звала Слада. Међутим, на путу ка манастиру Манасији, у месту где се сад налази село, змија је ујела Сладу и ту је умрла.
ВРАЋЕВШНИЦА
View this post on Instagram
По предању, село је добило име након Косовског боја, заједно са суседним селом које се зове Црнућа. Сви ратници из овог села који су пошли у бој са српским властелином, Радочом Поступовићем, вратили су се живи и здрави, те је Радич у знак захвалности Богу због повратка подигао манастир, а село тако добило име. У Црнућу се нико није вратио, те је село због туге променило име.
ЗАБАВА
На обронцима између планина Повлена и Маљена, 20 километара југозападно од Косјерића, налази се Забава, засеок села Радановци. Све осим лоших путева је интересантно и забавно јер се ради о планинском пределу са доста шума, ливада и пашњака. Протиче и река Забавица кроз ово село, по којој је, како се верује, добило име.
ЗЛАТАВ – по руднику рудник злата.
РАЗБОЈНА – ту су превозили злато па су разбојници пресретали конвоје.
ЋЕЛИЈЕ – тамо се налазио затвор за разбојнике који су крали злато.
СЕЛА СТОПАЊА И ПОЧЕКОВИНА – наводно је Карађорђе путовао и заборавио је дуван. У Почековини је сачекао и рекао да се врате код „оних сто пањева“ (Стопања) да му узму дуван.
Београд
Дорћол – турски назив за раскрсницу, односно састајање четири пута. А односило се баш на раскрсницу данашњих улица Цара Душана и Дубровачке.
Чукарица – назив добила по друмској механи Стојка Чукаре.
Звездара – име је добила по првом опсерваторијуму са звездарницом. Наиме, 1887. године астроном Милан Недељковић основао је опсерваторијум с првом звездарницом у Србији.
Зелени венац – добио је име по називу кафане, коју је држала извесна Немица. Кафана је имала башту са нацртаним зеленим венцем, по којем је цео крај добио име.
Коњарник – у том, некада далеком делу предграђа данашњег града, живели су Калмици, монголско племе, које се овде населило. Остало је забележено да су гајили и чували коње и дресирали их да би удовољили прохтевима различитих купаца.
Кошутњак је некада било затворено ловиште Обреновића у којем је у то време било дивљачи у изобиљу, па отуд назив по кошутама.
Врачар – око тога како је Врачар добио име постоји висе легенди. Једна је да је Врачар добио име по томе што су Турци веровали да хришћани на том месту „врачају“, друга да је добио име по јунаку – невернику чије је име било Врачар, а који је на том месту имао колибу. Према трећој, име потиче од врапчијих поља, јер је много ових птица било настањено на територији данашњег Врачара. Постоји и верзија да је назив „Врачар“ изведен из речи врач (човек који лечи, али и прориче судбину).
Медаковић – по новинару Милораду Медаковићу.
Иако много детаља везаних за најранији историјат Ужица спада у домен претпоставки, сигурно је да овај град најмање седам векова носи своје име. Од имена Всице које се помиње у једном дубровачком документу из 1329. године, до верзија Оујице, Оугитсе, Всцхитза, Всцхиза, Уссиза,Усситза, Уситза, Ужице, постоји више легенди о пореклу имена града.
Прва легенда каже да су за време Турака, све оне који су се противили турској власти, затварали у логор опасан жицом. Када су затворенике враћали са рада, Турци су говорили „Водимо их у жице“. Међутим, ова легенда искључује могућност да је град под овим именом постојао пре турског доба.
По другој легенди, у Ужицу су некада давно израђивали ужад за везивање снопова жита која су продавали у многим балканским земљама. Како су та ужад била мала, називали су их „ужице“, па је народ и месту дао такво име.
Трећа легенда казује како је у Ужицу постојао један дућан кога су лопови стално харали. Трговац је због тога око дућана поставио жицу. Када је пало вече, лопови, желечи да што пре обаве посао, јурнуше не гледајући куда иду, заплетоше се у жице и једва се живи извукоше. Један од лопова повика: „Вала, браћо, нећемо ти никад више у жице!“ Од тада народ, срећан што се ослободио лопова, назва град Ужице.
Четврта, најреалнија легенда, каже да је град добио име по уским, дугачким њивицама које су се налазиле на простору данашњег града, са обе стране реке, које су називане „ужице“.
СУБОТИЦА
„Сзабадка“ – име је настало од Мађарске речи „сзабад“, што значи „слободан“ (буквално: „Слободница“). Суботица, на српском је или настало од надимка „Мала Субота“ или од горе поменуте речи, тачан извор се не зна.
На Немачком се називао Мариа-Тхересиопел, тј. град Марије Терезије, преноси „Телеграф“.
