Прочитај ми чланакДмитриј Медведев, заменик председника Савета безбедности Русије, издао је оштро упозорење у јуну. Подморски каблови који омогуц́авају глобалне комуникације постали су легитимна мета за Русију, рекао је он.
Упозорење Медведева уследило је пошто је дигнут у ваздух Северни ток 2, гасовод којим се гас из Русије преноси у Немачку. Руски званичници верују да је Запад умешан у напад. (Недавни извештаји сугеришу да је Украјина заправо стајала иза напада)
„Ако полазимо од доказаног саучесништва западних земаља у дизању Северног тока у ваздух, онда немамо никаква ограничења – чак ни морална – која би нас спречила да уништимо кабловске комуникације наших непријатеља на дну океана“, написао је Медведев на Телеграму.
Медведев, блиски савезник руског председника Владимира Путина, има дугу историју запаљивих тврдњи.
Али неки аналитичари кажу да ово није била само још једна претња празном пушком.
Огромна мрежа подморских оптичких каблова који преносе податке између континената заиста је рањива на непријатељске силе, укључујуц́и Русију, упозорио је амерички Центар за стратешке и међународне студије у извештају овог месеца.
У мају је шеф обавештајне службе НАТО-а Дејвид Кетлер упозорио да Русија можда планира да гађа каблове у знак одмазде за подршку Запада Украјини у њеном рату против Русије. То је сценарио који све више брине НАТО званичнике.
Ако су каблови озбиљно оштец́ени или онеспособљени, делови интернет услуга које узимамо здраво за готово и на које се светске економије ослањају, укључујуц́и позиве, финансијске трансакције и стриминг, биц́е избрисани.
Карл-Оскар Бохлин, шведски министар за цивилну одбрану, рекао је да је оштец́ење телекомуникационог кабла који је пролазио испод Балтичког мора 2023. године резултат „спољне силе или неовлашц́еног приступа“, иако није навео детаље.
А у јуну је НАТО појачао патроле авиона код обала Ирске због забринутости због активности руских подморница, објавио је Сандеј тајмс.
Претња ГПС-у
Безбедносни аналитичари кажу да интернет није једина мрежа коју Русија испитује због рањивости.
Последњих месеци Русија је оптужена за мешање у ГПС навигационе системе, изазивајуц́и хаос на рутама комерцијалних авио-компанија. Као резултат тога, летови од Хелсинкија до Тартуау Естонији, обустављени су на месец дана у априлу.
Мелани Гарсон, међународни стручњак за безбедност на Универзитетском колеџу у Лондону, рекла је да је то део руске кампање „сиве зоне” против Запада, која укључује тајне акције које су испод прага отвореног ратовања.
„Русија вец́ дуго развија ову способност и то је тренутно јефтин и ефикасан начин злонамерног мешања у сиву зону“, рекла је Гарсон.
„Како повец́авамо наше ослањање на повезаност и свемирске податке у свему, од пољопривреде до испоруке хране, нарушавање националне и економске безбедности кроз ометање подморских каблова и ГПС-а постаје све ефикасније“, додала је она.
Деценијама свет зависи од података које преносе подводни каблови који се протежу хиљадама километара. Почетком 20. века каблови су преносили телеграфске сигнале, а касније и телефонске позиве.
Роберт Довер, професор међународне безбедности на Универзитету Хал у Великој Британији, рекао је да се на каблове дуго гледало као на потенцијалне војне мете, а и САД и СССР су их надгледали током врхунца Хладног рата.
Како је свет постао све више зависан од интернета, каблови су постали све значајнији. Каблови су одговорни за пренос 95% међународних података. Уколико се оштете, мнофги подаци би могли да нестану.
Слично томе, ГПС сигнали су све важнији за авио индустрију. Користе се да безбедно воде авионе до њихових одредишта и приземље их.
Авиони имају резервне системе за навигацију у случају да ГПС поквари, али балтички званичници упозоравају да поремец́ени ГПС сигнали и даље могу довести авионе у опасност. Неки аналитичари сматрају да Русија шаље сигнал Западу.
„Циљање ГПС-а цивилног ваздухопловства је средство којим се поткопава сигурност западне јавности, нарочито у авијацији и показује ослањање на сателитске платформе за навигацију обичних грађана“, рекао је Довер.
Лист Форин полиси је у јуну известио да је НАТО почео да предузима више акција на заштити подморских каблова, постављајуц́и систем који би аутоматски упозоравао на покушај мешања.
Али Гарсон је рекла да то није довољно и да је потребно више владиних резервних планова у случају да системи у потпуности пропадну.
„Земље морају не само да предузму мере за заштиту, вец́ и да се постарају да је комуникациони систем отпоран и да има робусне алтернативе“, рекла је Гарсон.
Она је рекла да сателити који преносе ГПС податке често немају заштиту од покушаја сметњи, док задатак заштите подморских каблова често пада на приватне компаније које их поседују и одржавају.
