Што се тиче ширења дефетизма ту имамо следеће елементе. Прво је теза да сам Вучић организује протесте како би скренуо пажњу са других важних тема или по другом објашњењу да би раскинуо већ постигнуте говоре уз изговор на народ. Обе тезе ми не делују реално, прва јер уз помоћ медија скоро све важне теме су потпуно ван очију јавности и управо су протести неке вратили у фокус, док са друге стране Рио Тинто и његови покровитељи имају толико моћну службу која све прати да крајње инфантилно и помислити да би они попили причу да се пројекат Јадар стопира због протеста које је власт сама изазвала. Други крак у ширењу дефетизма јесте повика на организаторе и поједине учеснике протеста. За овај посао су упрегнути буквално сви ботови и сви тролови режима јер се мора покрити доста широк спектар имајући у виду да су протести и територијално и идеолошки крајње децентрализовани. Тако да су рецимо организаторе протеста у Тополи нападали како су националисти и теоретичари завере, док су организаторе у Смедереву оптуживали да су издајници. Исте дивизије ботова и тролова имају задатак и да на сваком скупу лоцирају по неког спорног и да онда преко њега дискредитују целу причу, закључује колумниста др инж. Мирослав Паровић, председник Народног слободарског покрета
Поћи ћу од следеће тезе. За све што вам у српском друштву делује као лудо и шизофрено знајте да иза тога стоји Вучић. Просто, тај човек је свој карактер преточио у стил владања тако да му је трагове веома лако препознати, уз предуслов да се помирите са болном чињеницом да нам је такав човек на власти и да је још приде окупирао све институције и узурпирао сву власт.
Узмимо као пример протесте грађана против рудника литијума. Јасно је да се народ дигао на побуну из чисто егзистенцијалних разлога јер су свесни да се у комбинацији предаторске мултинационалне компаније каква је Рио Тинто и корумпиране власти, каква је наша, ништа добро не може добити. Рекао бих да је интензитет противљења и одлучност људи да не дају Јадар изненадила и самог Вучића тако да он није иницијално стигао да реагује. Пре свега, није искористио своје главно оружје, а то је гурање парламентарне опозиције у прве редове протеста и пребацивање теме са улице у безбедне и стерилне услове који владају у Народној скупштини. И онда смо добили „план Б“ који се састоји од два кључна елемента. Први је ширење дефетизма, други је инсистирање да тема литијума није политичка и да никоме ко се политиком бави нема места у протестима.
Што се тиче ширења дефетизма ту имамо следеће елементе. Прво је теза да сам Вучић организује протесте како би скренуо пажњу са других важних тема или по другом објашњењу да би раскинуо већ постигнуте говоре уз изговор на народ. Обе тезе ми не делују реално, прва јер уз помоћ медија скоро све важне теме су потпуно ван очију јавности и управо су протести неке вратили у фокус, док са друге стране Рио Тинто и његови покровитељи имају толико моћну службу која све прати да крајње инфантилно и помислити да би они попили причу да се пројекат Јадар стопира због протеста које је власт сама изазвала. Други крак у ширењу дефетизма јесте повика на организаторе и поједине учеснике протеста. За овај посао су упрегнути буквално сви ботови и сви тролови режима јер се мора покрити доста широк спектар имајући у виду да су протести и територијално и идеолошки крајње децентрализовани. Тако да су рецимо организаторе протеста у Тополи нападали како су националисти и теоретичари завере, док су организаторе у Смедереву оптуживали да су издајници. Исте дивизије ботова и тролова имају задатак и да на сваком скупу лоцирају по неког спорног и да онда преко њега дискредитују целу причу. Па тако национални из масе извлаче оне који су грађански опредељени и шире причу како су протести издајнички, док они либерални који служе Вучићу у маси налазе неке радикалне десничаре и оптужују да иза свега стоји Русија. Истовремено сам Вучић у јавност пласира приче како су у Рио Тинту ђубрад, у ЕУ бедници, као и да Русија има свој интерес да минира пројекат Јадар. Речју, потпуно заокружено лудило што нас доводи до оне почетне тезе да иза целе те оркестриране кампање стоји Вучић јер му протести сметају.
Други правац напада на ово подизање народа је убацивање у јавни простор тезе да ископавање литијума није политичко питање те да политичари немају места на скуповима. За ову пропаганду је искоришћено оправдано незадовољство грађана постојећом опозицијом. Но, интерес Вучића није да се прочисти опозициона сцена већ да уз помоћ својих мешетара не дозволи да се креира нова политичка платформа која би артикулисала набујало незадовољство народа. У том правцу зато још од Видовдана и скупа у Лозници имамо снажну кампању на друштвеним мрежама о томе да ни један политичар не сме ни за живу главу да се обрати грађанима. Чак је Безбедносно информативна агенција направила и слоган који даје својим сарадницима да носе на скуповима, а у коме пише „Рио Тинто марш са Дрине, а ви марш са бине!“ и ти који носе тај слоган искључиво реагују на оне који тему литијума повезују са Вучићем. Ово знам из прве руке јер су ме грађани звали да на неколико места говорим као стручњак за енергетску транзицију која је неодвојива од питања заштите животне средине и конкретно литијума имајући у виду да се он искључиво користи у енергетске сврхе. На свим местима на којима сам говорио била је једна група тих послатих који су дозвољавали да се прича уопштено о литијуму, али им је јако сметало да се тема пребацује и на терен политике. У таквој атмосфери смо стигли и до одржавања великог скупа у Београду 10. августа. Протест на Теразијама је био организован као неполитички од стране организација које су директно од почетка укључене у заштиту долине Јадра. На скупу су говориле две глумице, једна песникиња, једна научна радница и мештанин Горњих Недељица.
Дакле, у потпуности је испоштован принцип за који се залагала огромна већина људи на друштвеним мрежама. Међутим, ту долазимо до шизофреног цепања, односно до Вучићевих прстију. Након импозантног скупа који је окупио више десетина хиљада људи на мрежама се појавило више стотина хиљада коментара о томе како је народ преварен јер су позвани у шетњу до Газеле, а не у обарање Вучића. Прво, колико је било тих наводно разочараних да су се сви они појавили на самом догађају у Београду би било пола милиона људи. Друго, они који су се залагали за неполитички принцип су били најгласнији у осуди што власт то вече није преузета. С тим да се нико не запита о томе ко да власт преузме када нико од претендената није могао ни да приђе бини јер су претенденти за власт политичари, а они су били непожељни.
Дакле, за сада тај „план Б“ који је власт покренула функционише релативно добро и даје одређене резултате. Посејана је сумња код грађана и проширен је и дефетизам. Из тог разлога треба покренути буквално све могуће снаге како би се протести наставили, а од „Не дамо Јадар!“ направио симбол попут онога који је у Црној Гори био „Не дамо светиње!“ Јер у сваком смислу је то део једног те истог процеса у којем је овај народ бранио и одбранио своје хришћанске корене и традицију, а сада брани свој животни простор од насртаја мултинационалног капитала који не мари за живот већ само за профит. Зато идемо даље, сложно и без поделе у борбу за живот Србије.
Дамњан Кнежевић: Вучић пустио Србе на КиМ низ воду, а СПЦ ћути уместо да поведе литије (ВИДЕО)https://t.co/45Vy05WxqH
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 2, 2024







