Прочитај ми чланакВерица Ј. (69) из Радинаца код Смедерева преминула је 18. марта ове године у Ургентном центру од повреда које је задобила када је ударио точак који је отпао са аутобуса у власништву приватног превозника "Банбус доо", који је саобраћао на линији 78.
Миодраг Ј, неутешан син трагично настрадале жене, рекао је да је тек крајем прошлог месеца примио први позив од надлежних институција у вези са несрећом. Миодраг наглашава да ниједна особа из приватне компаније „Банбус“, нити из ГСП-а, није показала људскост нити је контактирала било ког члана Веричине породице.
„Дајемо шестомесечни помен, а суђење није почело“
– Све до сада се тапкало у месту, нико нам се није обратио нити нам је објаснио како је тачно дошло до несреће. Тек 28. августа смо примили први позив од јавног тужиоца, након чега смо заједно са сведоцима отишли да дамо изјаву. Почетком септембра, тачније 14. септембра, обележавамо пола године од мајчине смрти. Суђење још увек није почело, а кривица се тренутно сваљује са једног на другог – наводи Миодраг. Како даље објашњава, аутобус чији је точак усмртио његову мајку возио је страни држављанин.
– Нисам сигуран, али према ономе што сам чуо, возач који је тог дана возио аутобус побегао је у своју земљу одмах након несреће. Наводно је у питању Шри Ланка. Како је то могуће, верујте ми да ни мени није јасно. Не верујем ни да је човек саслушан – каже он. Такође, Миодраг наглашава да је механичар запослен код аутопревозника „Банбус доо“, чија је дужност да провери исправност возила, на саслушању изјавио да је обавио само визуелни преглед возила, без провере да ли су шрафови на гумама затегнути.
– Приликом саслушања, рекао је да никада не проверава да ли су точкови причвршћени шрафовима, већ проверу извршава само визуелно. Био сам згрожен када сам то чуо, у тим возилима се превози много путника, а провера се врши на тако неадекватан начин – наводи он.
View this post on Instagram
„Пријавио сам нестанак“
Истиче и да је возач навео да је увек доступан свим возачима у случају квара, међутим, тог дана телефон му је био искључен.
– На питање како је комуницирао са возачем, с обзиром на то да је страни држављанин који не зна ни српски ни енглески језик, механичар је рекао да користе преводиоца. Остали смо у шоку, заиста неми. Само се надамо да ће правда бити задовољена, јер страдала је наша мајка, потпуно невина – објашњава син настрадале жене.
Миодраг затим додаје да сада сви пребацују кривицу на друге, укључујући вештаке који су у својој изјави навели да је аутобус био исправан и да је узрок несреће заправо била рупа на путу.
– Они тврде да је возач упао у рупу на путу, након чега је точак испао из лежишта. По мом мишљењу, то је веома нелогично објашњење. Међутим, надам се да ће се у наредном периоду коначно доказати због чије кривице је моја мајка изгубила живот, – наводи он.
Миодраг се затим присетио тог трагичног дана и поделио своју патњу, детаљно описујући кроз шта је све прошао.
– Нико из породице није био обавештен о несрећи, све до 23:30 сата нисам знао где је моја мајка. Како није долазила кући и није се јављала на телефон, позвао сам полицију и пријавио њен нестанак. Све до тада надао сам се да јој је можда телефон украден и да ће се ускоро јавити – каже наш саговорник.
„Заледио сам се“
Истиче и да је нестанак пријавио тачно у 23:15 сати, и баш када је кренуо да се спреми и оде до полицијске станице, на вратима су га дочекали полицајци из Саобраћајне полиције.
„Саобраћајци су ми рекли да је моја мајка доживела несрећу, да ју је ударио точак и да је задобила тешке телесне повреде због чега је морала на операцију. Одмах сам отишао у Клинички центар где ми нису дали никакве информације, осим једног броја телефона. Одмах сам назвао тај број и особа која се јавила ми је саопштила да ми је мајка преминула – наводи Верицин син.
Миодраг напомиње и да се заледио када је прочитао Веричин налаз, те истакао и да јој је цео организам био покидан.
– На налазу је писало да су јој сломљене обе карлице, бутна кост, потколеница, натколеница, три или четири ребра, а мозак јој је отекао, што је резултирало унутрашњим крварењем. За овакву несрећу неко мора да одговара. Не желим да се ово икада понови и да људи прођу кроз оно што ми као породица пролазимо. Надали смо се слављу, а поготово моја мама. Све смо организовали, платили музику, ресторан, позвали све госте. Уместо тога, ми смо сахранили моју мајку ни криву, ни дужну – закључује наш саговорник.
