Прочитај ми чланакРед затварања српских институција, ред повлачења раније датих црвених линија, ред упадљиве тишине на последње издисије Србије на Косову и Метохији. Тако укратко изгледа живот Срба северно од Ибра уназад годинама.
За то време поставља се питање колика је одговорност званичног Београда на челу са председником Србије Александром Вучићем у свему што гледамо, не само сада, већ од доласка на власт две хиљаде и дванаесте године.
У јеку кризе након затварања дела преосталих српских институција на северу Косова, током своје посете Приштини, изасланик Европске уније Мирослав Лајчак обзнанио је и потврдио да је Србија повукла писмо упућено Бриселу прошле године, у којем је, између осталог, изразила резерве према Споразуму на путу ка нормализацији односа са албанским властима на Косову и Метохији, а реч је о Охридском споразуму.
Некадашњи министар задужен за Косово и Метохију, Горан Богдановић, каже за Нову да повлачење Србије са Космета не траје само последњих неколико месеци.
„Само лаик и неупућен мисли да Србија функционише на простору Косова и Метохије и то није нешто што траје неколико месеци, већ од две хиљаде и тринаесте године после потписивања Бриселског споразума. Срба је све мање и мање“, каже Богдановић.
Додаје и да Србији више ништа није остало да преда Приштини.
„Видим да се често помињу образовни систем и здравство и Универзитет у Косовској Митровици. Међутим, све то је већ регулисано косовским законима и Ахтисаријевим планом који је ту имплементиран. Тако да, од ттога неће бити ништа, чак ни упада. Оно на чему ће Приштина вероватно инсистирати то је вероватно да се те институције региструју у косовском систему, а ко ће их финансирати и по ком школском програму ће радити, то Приштину много не занима. Њих занима само одређена контрола“, каже саговорник нашег портала.
Подцртава да свакако постоји доза страха после свега овога што се дешавало.
„Гашење привремених органа у оквиру српских инститтуција је договор између Приштине и Београда, јер две хиљаде и тринаесте године по Бриселском споразуму је договорено да се такозване паралелне институције угасе, што је и урађено“, наводи некадашњи министар.
За писмо о црвеним линијама за Космет, које је Србија повукла, Богдановић каже да се то десило доста раније, а да је то Мирослав Лајчак објавио у Приштини, вероватно како би се додворио косовском премијеру Аљбину Куртију.
„Ми видимо да Лајчак око многих ствари, једно изјави у Приштини, а у Београду то прећути или на мрежи X објави неколико реченица. Ни то није за мене изненађење, знајући како функционише ова власт и шта све ради према Косово. Они једно причају, друго раде…Чине све да Срба на Космету буде што мање, како би решили питање Косова и Метохије“, каже Богдановић.
Овај политичар који живи у околини Лепосавића наводи да кад на осову и Метохијинема Срба, ни они који би могли да се побуне против свега што се дешава.
„Не постоји никакав отпор, политички ни пасиван. Ми смо остављени на милост и немилсот приштинској власти и међународној заједници која се својим саопштењима противи ономе што ради Приштина, а ништа не предузима да такве акције спречи“, каже он.
На питање како би у једној реченици прокоментарисао политику председника Србије и Српске напредне странке према Космету, саговорник Нове каже:
„Полтиику ове власти према Космету од две хиљаде и дванаесте године до данас видим као бахату, криминалну, издајничку и ону која је учинила све да Србије више не буде на Косову и Метохији, а да буде и што мање Срба, јер очигледно да је то нешто што је у последњих 12 година политика ове власти на челу са Вучићем“, каже Богдановић.
Хронологија повлачења Србије са Косова и Метохије
Најмање последњих годину и по дана уназад, живот Срба на северу Косова испуњен је константним тензијама, некада на недељном, а некада чак и на дневном нивоу. Тако су у мају прошле године косовски специјалци уз шок бомбе и сузавац у зграде три општине на северу Косова увели албанске градоначелнике, поскидавши српске заставе и постављајући сепаратистичко албанске.
Током читавог прошлог лета, догађао се талас хапшења упадљиво Срба са севера Косова, да би ситуација ескалирала крајем септембра, када се наоружана група коју је предводио некадашњи потпредседник Српске листе сукобила са Косовском полицијом. Том приликом убијен је један полицајац Албанац и тројица Срба са Космета.
Већ у новембру исте године, кренула је масовна пререгистрација на Републик Косове таблице са таблица српских градова на Космету. Почетком две хиљаде и двадесет и четврте године, возила са таквим таблицама почела су неометано да улазе на територију централне Србије.
Ни то није све. Такође, почетком године, Централна банка албанских сепаратиста у Приштини забранила је употребу динара, након чега је такозвана Косовска полиција позатварала експозитуре Поштанске штедионице, а потом и српску Пошту на северу Косова. Завршен је и процес промена српских у албанскосепаратистичке дозволе, а у последњој акцији која се догодила недавно – затворен је део преосталих српских институција на северу Косова.
