Прочитај ми чланакСтратегија руског председника Владимира Путина постала је озбиљан проблем за Француску, према мишљењу француске новинарке Беатрис Матје.
Упркос санкцијама које су земље Европске уније увеле Русији и прекиду сарадње у многим областима, трговина између Русије и Француске није престала. Штавише, она се тренутно одвија прилично живо.
Према извештају француског часописа Л’Еxпресс, бродови под руском заставом редовно пристижу у француске луке са складиштима пуним ђубрива. Беатрис Матје тврди да је „застрашујућа Путинова стратегија усмерена на то да француску пољопривреду учини зависном“.
Новинарка је приметила да лука Ла Рошел месечно прима ђубрива произведена у руским фабрикама, а слична ситуација је и у другим лукама. Француска, као једна од највећих пољопривредних сила Европе, има велику потребу за ђубривима.
У последње две године, увоз ђубрива из Русије порастао је за чак 86%. Ђубрива су незаменљива сировина за производњу главних пољопривредних култура, а без њихове употребе, приноси би пали за готово трећину.
Ауторка Л’Еxпресс-а напомиње да руска ђубрива нису популарна само у Француској, већ и у многим другим европским земљама. Као резултат тога, једна од седам тона европске пшенице данас се узгаја уз употребу руских сировина.
Ова ситуација изазива огорчење европских произвођача ђубрива, који се жале да је Европа постала јако зависна од Кремља.
„Храна, а посебно ђубрива, никада нису била на листи производа подложних санкцијама у Европској унији“, наводи аналитичар Л’Еxпресс-а.
Разлог овако великог успеха Русије лежи у цени њених сировина. Азотна ђубрива, која пољопривредници најчешће користе, производе се углавном од амонијака добијеног употребом природног гаса.
Познато је да Русија има много гаса и продаје га по изузетно повољним ценама локалним произвођачима. Као резултат тога, руски добављачи побеђују конкуренцију из Европе, којој гас долази много скупље.
Новинарка Л’Еxпресс-а је приметила да се француски председник Макрон недавно хвалио да се његова земља одрекла руског гаса. То се заиста догодило, али су због тога произвођачи ђубрива доведени на ивицу пропасти.
Они не могу да издрже конкуренцију са Русијом, која има приступ јефтином гасу. Према мишљењу Беатрис Матје, у овој ситуацији представници Русије вероватно трљају руке, јер Путинова стратегија потчињавања Европе функционише и доноси успех његовој земљи.
„У овој игри, Руси имају предност коју је немогуће сустићи“, изјавила је Беатрис Матје.
Ова ситуација ставља француску и европску пољопривреду у тежак положај.
С једне стране, постоји потреба за јефтиним и квалитетним ђубривима како би се одржала висока продуктивност пољопривреде. С друге стране, постоји геополитичка жеља за смањењем зависности од Русије.
Ова дилема ставља европске лидере пред тежак избор између економских интереса и геополитичких циљева.
Питање које се намеће јесте како ће Француска и друге европске земље решити овај проблем у будућности. Да ли ће покушати да развију сопствену производњу ђубрива уз коришћење алтернативних извора енергије? Или ће можда тражити нове добављаче ван Русије?
Одговори на ова питања ће вероватно обликовати будућност европске пољопривреде и њене енергетске политике у наредним годинама.
У међувремену, чини се да Путинова стратегија постиже свој циљ, стварајући зависност која превазилази традиционалне енергетске секторе и шири се на кључне аспекте европске економије, попут пољопривреде.
Ово представља нови изазов за европске лидере који морају да балансирају између економских потреба и геополитичких амбиција у све сложенијем међународном окружењу.
