Прочитај ми чланакСваку велику несрећу која се догодила при Војсци прате обећања државног врха о спровођењу озбиљне истраге, које готово увек остају или неразрешене и заташкане. Дакле, није проблем у некомпетентности кадрова и њиховом броју, већ у њиховом распореду и погубном утицају на наше животе.
У суботу је у стравичној саобраћајној несрећи путничког аутомобила „форд фокус“ са војним возилом ПАСАРС код Ушћа, на путу Краљево – Рашка, погинуло троје малишана старости од 10, 7 и једне године. Страдао је и њихов отац Данијел Л, као и комшиница која је била са породицом у колима. Током реализације редовних задатака борбено возило Војске Србије ПАСАРС, у 13.10, сударило се са цивилним возилом код места Ушће на путу Краљево – Рашка, саопштило је Министарство одбране.
Борбено возило Војске Србије кретало се у смеру ка Рашки и било је у колони под пратњом војне полиције, тако је у суботу навело Министарство одбране. У слову Закона, као и у случају других земаља, за полицијске послове у војсци традиционално се образује посебна војна полиција која представља „војни орган унутрашњих послова“. Њена основна улога је, према томе, да обавља полицијске послове у војсци и министарству надлежном за одбрану. Као и цивилна полиција, војна полиција обавља послове истог (полицијског) типа, али су њени послови по обиму и врсти ужи од послова цивилне полиције, због чега би било прецизније рећи да војна полиција обавља одређене полицијске послове који се обухватају појмом војнополицијски послови.
Војна полиција врши послове сузбијања криминалитета, контроле и одржавања војног реда и дисциплине, обезбеђења одређених личности, најзначајнијих војних објеката, докумената и наоружања, регулисања и контроле војног путног саобраћаја.
Због постојања основа сумње да је извршио кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја, полиција је у сарадњи са Вишим јавним тужилаштвом у Краљеву задржала возача М. В. који је управљао возилом Војске Србије, саопштило је у суботу увече Министарство унутрашњих послова. Како је могао да се догоди такав пропуст у „организованој пратњи“? Постоје неке норме које се тичу прилагођавања брзине, али је потребно да се веома стриктно спроведе формална обука. У приступу обуци се очигледно негде омануло, али ми вероватно никада нећемо сазнати о чему је ту реч јер живимо у веома затвореном систему.
У једној другој трагедији, у паду хеликоптера (Сурчин 2015. године) процедура такође није поштована. Погинуло је седморо људи, а хеликоптер је на задатак послао министар војске, без знања и одобрења начелника Генералштаба ВС. Исти овај Братислав Гашић који је на истој функцији и сада. Оно што да данас није познато, јесте због чега је пилоту Мехићу речено да, свега 20 минута пре слетања, слети на Аеродром „Никола Тесла“, а не на ВМА како је требало. Да се наша војска много више појављује на полигонима него на јавним презентацијама које служе да се задовољи его политичара, то је већ одавно познато. Али, да се ПАСАРС у маршу и у колони под пратњом појави као виновник трагедије на цивилном путу, то је неприхватљиво.
Министар одбране Братислав Гашић је недавно донео одлуку о одређивању тајних података у Министарству и Војсци Србије на основу које ће неки трајно остати тајни, а рок за доступност неких јавности је повећан на сто година, објављено је у Службеном војном листу. Зато је Гашић, вољом једне политичке странке, постављен на позицију која је неколико, много, много степени изнад нивоа његове некомпетентности.
– Што се тиче мог личног дигнитета и интегритета и свега. Постоји он и те како јако. Али постоји и мој шеф и мој председник и моја странка због које сам ја, као један једини Србин у историји, могао да будем министар одбране, полциије и директор БИА. Хвала мом шефу и мојој странци на томе. Без њихове подршке ја то не бих могао да будем – истакао је Гашић не тако давно.
По опробаном рецепту, где нема места за народ, и уместо документованих одговора, Гашић ће се и сада, како делује, определити за класичну замену теза, закључком да су напади на њега, ни мање ни више него напади на државу и војску. Али, држава и народ који дозволе да се односи у њиховој војсци уређују, односно фактички успостављају у складу са личним ставовима политичара или политиканата, министара или неког изнад њих, уместо у складу са принципима утврђеним Уставом, мире се са нечим што заслужује квалификацију – опасна глупост.
