Прочитај ми чланакМарине Ле Пен, лидерка екстремно десне странке „Национално окупљање“ (фр. Рассемблемент Натионал), већ годинама има значајан утицај на француску политику, али њен успон у 2024. години означава нову фазу у њеном политичком деловању.
Према чланку објављеном у Блоомбергу, тренутна политичка ситуација у Француској ставила је Ле Пен у кључну позицију у којој фактички постаје „извршитељ судбине“ нове француске владе, што је само по себи одраз политичког преокрета у земљи.
Нова влада и политичка криза
Француски председник Емануел Макрон суочава се са озбиљном кризом након именовања нове владе на челу са премијером Мишелом Барнијеом. Овај премијеров кабинет, формиран крајем лета 2024. године, представља неуједињену мешавину конзервативаца и центриста, који нису увек усаглашени у својим политичким циљевима и приоритетима.
Ово именовање је изазвало бурне реакције свих политичких фракција, како на левици, тако и на десници. Барнијеов кабинет је доживљен као десничарски заокрет, али га аналитичари називају „неспретно сложеном комбинацијом“ која није одржива на дуже стазе.
Највећи проблем за владу Макроновог новог премијера јесте то што ни левица ни десница нису спремне да пруже подршку. Лева коалиција, позната као „Нови народни фронт“, која има већину у доњем дому парламента, остала је ван кабинета и одмах се обавезала да сруши владу при првој могућности.
Међутим, они сами немају довољно гласова да изгласају неповерење влади, па су потребни гласови „Националног окупљања“, странке на челу са Марине Ле Пен, што јој даје кључни утицај.
Ле Пен је кроз своју изјаву у суботу увече на друштвеним мрежама оштро критиковала Макрона и његову владу, наводећи да је нова влада „без будућности“ и да представља „повратак макронизма“, за који тврди да су француски бирачи већ два пута одбацили на изборима. Ове речи јасно показују њену амбицију да искористи тренутну политичку кризу за даљи раст свог утицаја.
Улога Марин Ле Пен и последњи избори
Марине Ле Пен долази из политичке породице; њен отац, Жан-Мари Ле Пен, био је оснивач и дугогодишњи лидер странке „Национални фронт“, која је касније преименована у „Национално окупљање“. Иако је њен отац био познат по радикалнијим ставовима, Марине Ле Пен је странку преобликовала у модернију, мање екстремистичку партију, покушавајући да привуче шири спектар бирача.
На председничким изборима 2022. године, Марине Ле Пен је стигла до другог круга гласања, где је изгубила од Макрона, али са значајним бројем освојених гласова – 41,5%. Овај резултат био је далеко најбољи у историји њене странке.
Иако није победила, Ле Пен је након тих избора наставила да гради подршку међу радничком класом, руралним бирачима, као и међу онима који се осећају економски и политички маргинализованим у савременој Француској.
Након парламентарних избора 2024. године, „Национално окупљање“ постало је највећа појединачна странка у француском парламенту, иако је левица, окупљена око „Новог народног фронта“, обезбедила већину у доњем дому.
Ови избори су показали растуће незадовољство Француза актуелном влашћу и Макроновим реформама, а Ле Пен је вешто искористила овај тренутак како би се позиционирала као алтернатива владајућим елитама.
С обзиром на то да се француски политички простор све више фрагментира, Ле Пен се налази у позицији где њен став може бити одлучујући за стабилност или пад актуелне владе. Иако њена странка није део Барнијеовог кабинета, она контролише значајан број гласова, који би могли бити пресудни за изгласавање неповерења. Ово јој даје могућност да практично диктира услове даљих политичких дешавања, нарочито у вези са кључним питањима као што су економске реформе и буџет.
Економија под притиском и политичка нестабилност
Макронова одлука да распусти доњи дом парламента и криза која је уследила озбиљно су уздрмали поверење инвеститора, што је довело до раста трошкова задуживања Француске у поређењу са другим европским земљама.
Ова ситуација се погоршала током лета 2024. године, када је фискална ситуација Француске додатно ослабила под владом без јасне политичке подршке.
Барнијеов кабинет сада мора хитно да ради на закону о буџету за 2025. годину како би решио проблем растућег буџетског дефицита, али се чини да влада неће бити у стању да испоштује рок за представљање буџетског плана до 1. октобра.
Политичка несигурност око стабилности владе додатно отежава ову ситуацију, јер је мало вероватно да ће се буџетске реформе лако усвојити у парламенту, где је однос снага изразито неповољан за владу.
Марине Ле Пен, са своје стране, користи ову кризу како би се наметнула као главни играч у будућим политичким одлукама. Њена странка се позиционира као опонент не само Макроновом вођењу земље, већ и као противник идеја које промовише тренутна влада.
Њено противљење „макронизму“ – појму који се користи како би се означиле Макронове политике које многи сматрају елитистичким и одвојеним од народа – могло би додатно подстаћи њене шансе на наредним изборима, уколико тренутна влада буде оборена.
Будуће политичке перспективе
Уколико нова влада Мишела Барнијеа падне, а гласови „Националног окупљања“ буду кључни у изгласавању неповерења, то ће представљати велики тријумф за Марине Ле Пен и њену странку. Француска би могла ући у нову фазу политичке нестабилности, са могућим новим изборима који би отворили пут Ле Пен да преузме још већу улогу у француској политици.
Ако се тренутна криза продужи, она би могла додатно ојачати Ле Пен и њен екстремно десничарски покрет, чиме би се изменила политичка динамика у земљи на дужи период.
Ле Пен већ годинама критикује Макронову политику отворености према Европи и његово вођење економије. Њена визија укључује јачу контролу над миграцијама, повратак суверенитета Француске над њеним законодавством, и оштрији став према глобалним економским институцијама.
С обзиром на то да се Француска суочава са великим економским изазовима, укључујући и проблем растуће инфлације и јавног дуга, политичка понуда Марине Ле Пен може постати привлачна за све већи број француских бирача.
Ако се ситуација развије у складу са најновијим прогнозама, Марине Ле Пен би могла постати кључна политичка фигура у Француској, иако формално не преузима улогу у влади.
Са све већом подршком међу незадовољним гласачима и могућношћу да утиче на доношење кључних одлука у парламенту, њен утицај би могао додатно порасти у наредним месецима.
