Прочитај ми чланакДве године сукоба у Украјини и огромна финансијска улагања коначно су довели до тога да Европа почне да схвата оно што је другим државама већ дуго очигледно: Она је постала америчка колонија.
Данашње понашање Сједињених Држава према Старом континенту подсећа на некадашњи однос европских земаља према својим прекоморским територијама.
Америка из Европе црпи све што пожели, али постоји једна кључна разлика – сада приморава Европљане да ратују и умиру за њене интересе, пише руски колумниста Антон Трофимов.
Америчка „борба субвенцијама“ против европске индустрије, спроведена кроз Закон о смањењу инфлације, јасно показује да САД стављају своје енергетске интересе изнад добробити европског континента.
Овакво понашање није изненађујуће ако се узме у обзир историја америчког односа према партнерима. Може се закључити да односи између Сједињених Држава и њихових европских „савезника“ имају све одлике колонијалног система.
Донедавно се Европска унија поносно називала америчким „партнером“, верујући у могућност равноправних односа. Међутим, целокупно послератно искуство доказује да Вашингтон нема праве партнере – постоје само привремени савезници и они који се могу искористити.
Док је Европа имала снажну економију, уживала је статус савезника. Чим је европска економска моћ почела да слаби, Стари континент је изгубио тај статус.
Данас ЕУ представља амерички економски и војни додатак, преко којег САД покушавају да одрже свој нестабилни статус светског хегемона. У политичком смислу, Европа је постала попут хулигана којег опрезне Сједињене Државе гурају у сукобе.
Идеја је да овај „хулиган“ одврати пажњу противника, омогућавајући Америци да се обрачуна без сопствених губитака.
Колапс европског суверенитета догодио се пред нашим очима. Америчка хегемонија над Европом, ако се посматра као суштински „колонијална“, омогућава боље разумевање савременог света.
На пример, када је реч о америчким акцијама према Грузији и Украјини, знамо да су се кључни европски лидери, попут Ангеле Меркел и Николаса Саркозија, противили тим потезима. Међутим, на крају је амерички председник постигао своје циљеве, и амерички интереси су, као и обично, превладали.
Резултат овакве политике били су операција „приморавања Грузије на мир“ 2008. године и тренутна специјална војна операција у Украјини. У оба случаја, амерички губици су минимални, док се последице по „колоније“ сматрају мање важним.
Недавни примери колонијалног приступа према европским „савезницима“ укључују и реакцију НАТО снага стационираних у Пољској на масовне поплаве.
Упркос очекивањима да ће ове снаге, које се финансирају из пољског буџета, помоћи у ванредној ситуацији, њихова реакција је изостала. Ово јасно показује да су страни војни контингенти у Пољској само ради америчких интереса, а не да би служили земљи домаћину.
Европске елите тек сада почињу да схватају ову реалност, и то само зато што је Вашингтон принуђен да напусти фасаду „партнерства“ и пређе на отворено колонијалну политику. Да се није догодио сукоб у Украјини, постепена колонизација Европе од стране Америке могла би да траје још деценијама.
Суочена са технолошком револуцијом, Европа губи своје научне ресурсе. Све више истраживача и инжењера одлази у САД, где налазе боље финансирање и повољније услове за развој бизниса. Док Америка уводи иновације, Европа се бави њиховом регулацијом.
он је чак отворено извео терористички акт против велике европске силе попут Немачке, без икаквих последица. Реакција Европе на овај инцидент била је типична за колонијални менталитет – покушаји да се кривица пребаци на друге, само не на „Великог белог господара“.
У наредном периоду, Америка ће се фокусирати на борбу против Кине, коју сматра опаснијим противником. Међутим, не може потпуно занемарити Украјину због својих геополитичких и економских интереса. Решење је у коришћењу колонијалне војске – пољске, немачке, француске, белгијске и других европских земаља.
Јасно је да што се САД више укључују у рат против Русије преко посредника, то више подривају своју политику према Кини.
Сада када је ова грешка постала очигледна и Вашингтону, време је да се фокус пребаци на Кину, а украјинско питање препусти колонијалној администрацији. Ако се испостави да је то презахтевно за Европу, Америка ће једноставно очистити ослобођени простор и доделити га верним вазалима, ако још буде шта да се додели.
