Прочитај ми чланакСрбија, после суседне Хрватске, врац́а обавезно служење војног рока, укинуто пре 14 година. Српски војни обвезници служиц́е не два месеца, као њихове комшије, вец́ два и по, тачније 75 дана, пише дописник руског Комерсанта са Балкана Генадиј Сисојев.
Тако се, додаје се у анализи, надметање Београда и Загреба на војном плану наставља.
Регионални стручњаци, међутим, изражавају сумњу у ефикасност повратка војног рока, упозоравајуц́и да је то „превише новца за оно што на крају добијете“.
Закон о обавезном служењу војног рока упућен је у Скупштину Србије и његово усвајање очекује се наредних дана.
Нема сумње да неће бити проблема са овим, пише Комерсант. Председник Србије Александар Вучић дао је сагласност за усвајање закона, а његова Српска напредна странка има апсолутну већину у парламенту.
Поред тога, одмах након усвајања закона од стране председника, председник Владе Србије Милош Вучевић објавио је да је Влада наложила Министарству одбране да започне припреме за регрутацију у активну службу и да ће закон о томе бити усвојен.
Тиме Србија враћа обавезни војни рок за држављане земље, који је укинут 1. јануара 2011.
Од тада, српска војска се регрутује искључиво од уговорних војника. Претпоставља се да ће нови закон о регрутацији ступити на снагу средином наредне године.
Трајање службе ће бити два и по месеца, мушкарци од 18 до 27 година ће бити регрутовани у војску, жене могу добровољно служити под истим условима.
Комерсант цитира Александра Вучића и његово појашњење потребе увођења обавезног служења војног рока.
„Желим да верујем да сви разумеју колико нам је потребна јака војска, колико оружја још морамо да купимо. Нећемо никога напасти, али намеравамо да обесхрабримо такву жељу од свих оних који нам свакодневно прете“, рекао је Александар Вучић, не прецизирајући од кога те претње долазе.
Неки регионални експерти у том погледу сугеришу да је нова мера Београда узрокована периодичним заоштравањем односа са Приштином у последње време, при чему Србија, по правилу, шаље додатне војне јединице на границу са Косовом.
Вец́ина стручњака одлуку Београда везује за недавно увођење обавезног служења војног рока од стране суседне Хрватске, са којом Србија има нерешену конкуренцију у војној области.
Заиста, прича се о врац́ању војног рока у Србији вец́ дуго траје, указује Комерсант. Српски Генералштаб је у јануару чак послао председнику земље предлог за увођење обавезног служења војног рока.
Међутим, одлука о томе донета је тек сада, месец дана након што је Влада Хрватске објавила сличну меру, којом ц́е од 1. јануара 2025. бити уведен обавезни војни рок од два месеца.
Како је тада за Комерсант објаснио хрватски стручњак Владо Вурушиц́, то није била само жеља Загреба да следи захтеве НАТО-а и реакција на ситуацију у свету, вец́ и контрамера против суседне Србије и њене политике у региону.
„Од тренутка када је Загреб званично најавио повратак после 16 година обавезног војног рока, постало је јасно да ц́е и Србија ускоро учинити исто“, каже за Комерсант београдски коментатор Ненад Кулачин.
Он подсец́а да је слична ситуација била и са француским ловцима Рафале: најпре је Хрватска купила половне авионе, а затим је Србија у августу купила 12 нових ловаца од Француске за 2,7 милијарди евра, а Београд је одредио период обавезног служења војног рока за пола месец дуже од Хрватске.
Неизговорено ривалство са Хрватском у војној сфери недавно је посредно признао и сам председник Србије, пише Комерсант.
Александар Вучиц́ је у августу рекао да осец́а „неку љубомору“ због куповине америчког ракетног система ХИМАРС од стране Хрвата за 390 милиона долара, али је одмах обец́ао куповину још напреднијег наоружања.
Међутим, многи регионални стручњаци изражавају сумњу у ефикасност врац́ања Србије и Хрватске на војну обавезу и упозоравају да то нец́е бити јефтино.
„То је превише новца за оно што на крају добијете“, каже словеначки војни експерт Антон Туња. „Србија ц́е морати да издвоји 460 милиона евра само да плати 100 хиљада регрута, што је трец́ина њеног војног буџета. Штавише, 75 дана је прекратак период за озбиљну војну обуку“.
Према званичним статистикама, у Србији има око 350.000 мушкараца узраста између 18 и 27 година који би потенцијално могли бити регрутовани у војску.
Износ планираних трошкова за њихово одржавање у Министарству одбране земље није назначен.
Али 2018. године, када се појавило питање регрутације, председник Александар Вучић проценио је да ће то коштати 90-130 милиона евра.
