Прочитај ми чланак

Политико: Права мета Израела није Либан

0

Бењамин Нетанјаху, премијер Израела, користи тренутне војне акције против Хезболаха у Либану као део ширег стратешког плана који има за циљ преобликовање регионалне динамике моћи на Блиском истоку, истиче портал Политико у својој анализи.

Иако се напади формално спроводе против либанског Хезболаха, прави циљ Нетанјахуове политике, према анализи, није Либан, већ поткопавање иранског утицаја у региону.

Нетањаху је јасно ставио до знања да му је крајњи циљ дестабилизација иранског режима и слабљење утицаја Техерана. Његово обраћање на енглеском језику у којем је обећао персијском народу ослобођење од „тираније“ јасно указује на његове амбиције да се директно супротстави иранском режиму.

Он је, такође, изнео претњу да нема места на Блиском истоку где Израел не може да допре, што је порука осмишљена да нагласи израелске војне капацитете и могућност да се супротставе иранском присуству у региону.

Иран је свестан озбиљности Нетањахуових претњи, с обзиром на то да Израел већ деценијама напада иранске савезнике у региону, укључујући Хезболах у Либану и Хуте у Јемену.

Израелске операције, попут уништавања иранске противваздушне одбране у Исфахану и убиства лидера Хамаса Исмаила Ханије у Техерану, као и напада на највише иранске команданте у Сирији и Либану, показале су снагу Израела у супротстављању иранском утицају.

Нетањахуова порука јасно демонстрира израелску спремност да ограничи маневарски простор Ирана, што потврђује и Политико.

Хезболах, који важи за један од најјачих иранских прокси играча у региону, суочава се са тешким ударцима од стране израелских снага. Убијање вође Хезболаха Хасана Насралаха и разбијање његових бункера представљају директан изазов иранском утицају у Либану.

Иако је ликвидација Насралаха важан корак, Нетањаху и његови војни званичници наглашавају да је то тек почетак ширег напора. Израелски министар одбране изјавио је да ће Израел користити све расположиве капацитете да би осигурао победу над Хезболахом и другим иранским прокси групама у региону.

Поред војне стратегије, Нетанјахуов план има и политичку димензију. Према Метју Савилу из британског института Краљевских уједињених служби, израелски војни подстицаји би требало да се наставе, а тренутни сукоб пружа прилику Израелу да уништи војну инфраструктуру Хезболаха.

Циљ ове акције, према израелским званичницима, превазилази ограничен циљ заустављања ракетних напада из Либана. Реч је о ширем покушају да се преобликује регионални однос снага на Блиском истоку, где Иран пројектује моћ преко прокси снага.

Војни аналитичари попут Тамира Парда, бившег шефа Мосада, сматрају да су ударци које је Израел задао Хезболаху током 12-дневног сукоба толико озбиљни да је Хезболах сада у дефанзиви и да ће им требати много времена да се опораве.

Према Пардовим речима, израелске одбрамбене снаге (ИДФ) нанеле су толико велику штету Хезболаху да се овај милитантни покрет из Либана неће лако опоравити. Политико даље наводи да су многи команданти Хезболаха, како политички тако и војни, елиминисани или учињени борбено неефикасним, што је озбиљан ударац за ову организацију.

Такође, израелска војска је уништила велике количине стратешког наоружања које је могло бити употребљено против израелских градова.

Ово слабљење Хезболаха може бити почетак краја такозване иранске „осовине отпора“, сматра аналитичар Атлантског савета Ахмед Фуад Алкхатиб. Ова „осовина“ укључује прокси снаге које Иран подржава широм региона, укључујући групе у Ираку, Сирији, Либану и Јемену. Међутим, сада када је Хезболах претрпео тешке губитке, иранска способност пројектовања моћи могла би бити озбиљно нарушена.

Занимљиво је и то да неке заливске земље, које су до сада биле у тесној вези са Ираном, почињу да се дистанцирају. Саудијски медији, попут дневног листа Оказ, оптужују Хезболах да делује искључиво у интересу Ирана, а не Либана или других арапских земаља. Ова промена става показује како регионалне силе све више преиспитују своју подршку иранским прокси снагама.

На другој страни, Иран се суочава са изазовима и на унутрашњем и спољашњем плану. Нови ирански председник, Масуд Пезешкијан, имао је амбицију да побољша односе са арапским суседима и да покрене озбиљне нуклеарне преговоре са Западом.

Међутим, Нетањахуова ескалација конфликта са Хезболахом и директна претња Ирану могли би осујетити те планове и отежати Пезешкијанове дипломатске напоре.

Ипак, постоје и скептици који сматрају да се Нетањаху можда превише ослања на војне акције. Бивши израелски премијер Ехуд Олмерт, један од најгласнијих критичара Нетањахуове политике.

Нетањаху је у свом обраћању у понедељак јасно наговестио да се обраћа не само Хезболаху, већ и иранском народу, обећавајући ослобођење од „тираније“ њиховог вођства.

Његове речи су биле далеко од симболичних, јер је кроз деценије Израел показао способност деловања против иранских савезника, као што су Хути у Јемену и Хезболах у Либану. Ова порука је додатно појачана претходним војним операцијама, попут напада на радар противваздушне одбране у близини Исфахана и атентата на лидере иранских савезника, укључујући лидера Хамаса Исмаила Ханију, који је убијен ракетом у Техерану.

Нетањахуов циљ, према анализи, није само уклањање Хезболаха, већ поткопавање иранског руководства и његових проxy група широм региона, укључујући Либан, Ирак, Сирију и Јемен.

Атентат на вођу Хезболаха, Хасана Насралаха, и уништавање инфраструктуре те организације, део су много шире стратегије, у којој Израел настоји да преобликује регионалне односе моћи.

Израелски министар одбране је јасно ставио до знања да ће војне акције против Хезболаха бити само први корак и да Израел планира да користи све своје способности у будућим операцијама, што је злокобно упозорење Техерану.

Међутим, војна логика која стоји иза ових акција је такође вођена жељом да се трајно ослаби војна инфраструктура Хезболаха, која је представљала озбиљну претњу израелској безбедности. Са више од 80.000 израелских грађана евакуисаних из северног Израела због ракетних напада, сада је прави тренутак за израелску војску да нанесе одлучан ударац Хезболаху.

Војници израелске бригаде Голани, који учествују у овим операцијама, добили су директиву да искористе све ресурсе како би се осигурала дуготрајна дестабилизација Хезболаха, што би могло имати далекосежне последице по ирански утицај у региону.

У израелском политичком и војном естаблишменту све више се говори о амбициознијем циљу – преобликовању Блиског истока. Неколико бивших високих званичника, укључујући бившег шефа Мосада Тамира Парда, наглашава да тренутне операције пружају прилику која се не сме пропустити.

Пардо је истакао да је Хезболах у озбиљној кризи, да је већина његовог руководства елиминисана, а кључна војна инфраструктура уништена, што би могло ослабити ту организацију до те мере да се можда никада неће опоравити.

Иран, са своје стране, суочава се са изазовом на више фронтова. Израелске војне акције директно оспоравају ирански утицај и ауторитет у региону.

Убијање водећих иранских савезника, попут Насралаха, представља јасан сигнал Техерану да израелска војска има капацитет да делује на великим удаљеностима и прецизно циља кључне фигуре иранског савеза.

Иран, који своју регионалну моћ пројектује кроз подршку прокси групама у Ираку, Сирији, Либану и Јемену, сада мора да се суочи са израелским изазовом на директан начин.

Политичка динамика се такође мења у арапском свету. Утицајни саудијски лист Оказ критикује Хезболах због тога што делује у интересу Ирана, а не Либана или арапских земаља, што може бити сигнал ширег окретања арапских земаља против Техерана.

Нови ирански председник, Масуд Пезешкијан, у покушају да побољша односе са арапским суседима и Западом, суочава се са све тежом ситуацијом. Директно учешће у сукобу са Израелом могло би да угрози његове напоре да изгради дипломатске мостове и отвори врата за нуклеарне преговоре са Западом.

Ипак, нису сви у израелском политичком врху уверени да ће тренутне војне акције донети дугорочан успех. Бивши премијер Ехуд Олмерт, познат критичар Нетањахуове политике, упозорава да је преурањено говорити о успеху.

Према његовим речима, неколико ракета на Тел Авив могло би да преокрене тренутни војни успех и подсети Израелце на рањивост њихове земље у дугорочном сукобу са Хезболахом и његовим иранским спонзорима.

Закључак анализе портала Политико наговештава да тренутне операције Израела против Хезболаха представљају више од самих војних акција – оне су део ширег покушаја Нетањахуа да преобликује Блиски исток, слаби ирански утицај и ојача израелску доминацију у региону.

Ипак, сукоб са Ираном носи са собом значајне ризике, укључујући могућност ескалације сукоба који би могао дестабилизовати цео регион.