Прочитај ми чланакПредставници опозиције су пред Народном скупштином у протеклом периоду поставили два захтева - један је у вези рударења литијума у Србији, а други се тиче расправе о актуелним дешавањима на Косову и Метохији. Након што је седница о литијуму коначно заказана за наредни понедељак, отвара се питање када ће тачно на ред доћи и заказивање заседања по питању Косова. Према речима овлашћеног предлагача ове седнице, председника Нове Демократске странке Србије Милоша Јовановића за наш портал, опозиција не планира да одустане од захтева за њено одржавање.
Опозициони посланици су пре нешто мање од две недеље предали захтев за сазивање ванредне седнице о Косову, а Скупштини је предат и Предлог закона о заступању и заштити државних интереса Србије на Косову чији је овлашћени предлагач Милош Јовановић из Новог ДСС. Тим предлогом се, између осталог, предвиђа да Влада подноси извештаје Скупштини на свака три месеца о предузетим мерама, као и да пред сваке преговоре поднесе предлог одлуке Скупштини који садржи политичку платформу.
Захтев је подржало својим потписима 90 посланика, што је више од једне трећине (84 посланика) колико је потребно да би се испунио услов за обавезно сазивање седнице. Они, такође, у свом захтеву траже да седници присуствује и председник Србије Александар Вучић.
Ово није једини предлог о којем су представници опозиционих партија желели да расправљају у Народној скупштини. Засебна седница о забрани ископавања литијума и бора, коју је предложила опозиција, коначно ће доћи на ред након неколико покушаја њеног одлагања.
Наиме, председница Скупштине Србије Ана Брнабић сазвала је прву седницу другог редовног заседања за понедељак, 7. октобар, на чијем је дневном реду предлог закона о забрани ископавања литијума и бора.
Са друге стране, будући да је реч о једној од узаврелих тема тренутно у Србији, јасно је да је питање заседања о ситуацији на Косову и Метохији од изузетног значаја. Зато је председник Новог ДСС Милош Јовановић, на питање Нове шта се дешава са темом Косова у Скупштини Србије, рекао да ће инсистирати да та тема постане део дневног реда редовног заседања.
„Режим ће покушати да избегне расправу о Косову, али неће од ње побећи“
Он је казао да ће, међутим, Српска напредна странка покушати да расправу о Косову избегне.
„Данас почиње редовно заседање и ми ћемо инсистирати да се тачка дневног реда о нашем предлогу закона уврсти у дневни ред редовног заседања као што је то учињено са предлогом Закона који се тиче забране експлоатације бора и литијума. Јасно нам је, наравно, да ће Александар Вучић и његов режим покушати да избегну расправу о Косову и Метохији у Скупштини, али од ње свакако неће моћи да побегну“, рекао је Јовановић.
Даље, он је изјавио за Нова.рс да ће се избегавање расправе у Скупштини о Косову негативно одразити по власт председника Србије Александра Вучића.
„Ако Ана Брнабић не уврсти наш предлог закона у дневни ред редовног заседања, свакако је у обавези да, по истеку 90 дана, сазове ванредну седницу тим поводом јер је захтев предат. Ми ћемо на томе јавно и снажно инсистирати. Неће бити добро за власт Александра Вучића ако се тако огољено пред целокупном јавношћу покаже да нема храбрости и да не сме да расправља о косовској политици у највишем представничком дому“, рекао је Милош Јовановић за Нова.рс.
Хронологија повлачења Срба са Косова
Подсетимо, најмање последњих годину и по дана уназад, живот Срба на северу Косова испуњен је константним тензијама, некада на недељном, а некада чак и на дневном нивоу.
Тако су у мају прошле године косовски специјалци уз шок бомбе и сузавац у зграде три општине на северу Косова увели албанске градоначелнике, поскидавши српске заставе и постављавши косовске.
Током прошлог лета, догађао се талас хапшења упадљиво Срба са севера Косова, да би ситуација ескалирала крајем септембра, када се наоружана група коју је предводио некадашњи потпредседник Српске листе сукобила са Косовском полицијом. Том приликом убијен је један полицајац Албанац и тројица Срба са КиМ.
Већ у новембру исте године, кренула је масовна пререгистрација на РКС таблице са таблица српских градова на КиМ. Почетком 2024. године, возила са таквим таблицама почела су неометано да улазе на територију централне Србије.
Ни то није све. Такође, почетком године, Централна банка у Приштини забранила је употребу динара, након чега је Косовска полиција позатварала експозитуре Поштанске штедионице, а потом и српску Пошту на северу Косова. Завршен је и процес промена српских у косовске дозволе, а у последњој акцији која се догодила недавно, затворен је део преосталих српских институција на северу Косова.
Вучић одредио мере за решавање кризе на Косову и Метохији
Тим поводом, две недеље након што су припадници такозване специјалне косовске полиције упали у зграде српских Привремених органа на северу Косова и Метохије, Вучић је предочио мере за решавање кризе на Косову.
Одлучено је, како је рекао Вучић, о мерама из пет области. То су:
“Повратак на “Статус Qуо Анте“; Косово и Метохија као подручје посебне социјалне заштите; Отпорност српских институција на Косову и Метохији; Успостављање посебног Тужилаштва и Одлука о нелегалности свих органа и институција на територији Косова и Метохије који су успостављене након нелегално проглашене независности”.
