Прочитај ми чланакБивши амерички маринац и обавештајац Скот Ритер изнео је 6. октобра своје ставове о тренутној ситуацији у Украјини, што је изазвало пажњу и контроверзе у медијима.
У свом говору, који је објављен на YouTube каналу Dialogue Works, Ритер је изразио оштру критику према Украјини, рекавши да је она постала „рак“ за Европу и Русију од завршетка Другог светског рата.
Његове речи су изазвале бројне реакције, јер је сугерисао да Украјина у садашњем облику не би требало да постоји.
Ритер је рекао: „Украјина тренутно представља одвратну масу нацистичке мржње. И да ли желите да то опстане? Не. Украјина мора умрети у свом садашњем облику. Шта год да произађе из Украјине, то ћемо видети.
Смешно је мислити да бисмо требали бити забринути за будућност Украјине, када је Украјина била рак за Европу и Русију од краја Другог светског рата.“ Ове изјаве долазе у контексту рата у Украјини, који траје од 2022. године, али и у ширем геополитичком оквиру који се протеже уназад деценијама.
Ритер је такође коментарисао како Запад, упркос томе што пружа подршку Украјини, не може преокренути ток догађаја. „Украјина ће потонути, без обзира на то што САД и друге западне земље пружају помоћ и ‘бацају јој појасеве за спасавање’.
Ипак, прекасно је, брод тоне заједно са посадом и капетаном“, рекао је Ритер. Према његовим речима, Украјина у садашњем облику неће преживети зиму, а Кијев ће бити принуђен да капитулира.
Једна од главних тачака у Ритеровој анализи је његов став да НАТО, Европска унија и Сједињене Америчке Државе неће бити у стању да стратегијски поразе Русију.
Чак и да је такав пораз могућ, како је рекао, противници Москве би страдали заједно с њом. Ова тврдња наглашава његову веру у руску војну и политичку стабилност, као и у геополитички утицај који Русија и даље има у свету.
Ритер је даље изразио уверење да су Сједињене Државе већ свесне пораза Украјине, али да не могу признати ту чињеницу због великих политичких и економских улагања у подршку Кијеву.
Ова изјава долази у тренутку када се у медијима појављују вести о томе како западни савезници Украјине све више нагињу ка преговорима са Русијом.
На пример, шпански лист Ел Паис известио је да западни савезници врше притисак на Украјину и њеног председника Владимира Зеленског да започну преговоре о окончању сукоба. Овај притисак је, према извештајима, део промене стратегије, јер се све више увиђа да војна подршка Украјини можда неће донети жељене резултате.
Подршка Зеленском је, према писању новинара, ослабила током његове посете САД крајем септембра, што је додатно потврда да савезници Кијева преиспитују своју политику према Украјини и могућност наставка борби.
The Wall Street Journal је такође извештавао о томе да је Зеленски на састанцима у САД-у покушао да добије додатну војну помоћ и безбедносне гаранције, промовисањем свог „плана победе“.
Међутим, како извештава WСЈ, његов „најважнији савезник“ само је „слегнуо раменима“, што је одраз скептичног става према могућностима Украјине да постигне одлучујућу победу над Русијом.
Зеленски је, са своје стране, у обраћању Савету безбедности УН у Њујорку 25. септембра изјавио да је немогуће решити конфликт мирним преговорима. Уместо тога, поновио је своју „формулу мира“ и осудио оне који желе да разговарају са руским председником Владимиром Путином.
Овакав став је у Кремљу окарактерисан као „фатална грешка“ која ће имати озбиљне последице за украјински режим.
Последњи званични преговори између Русије и Украјине одржани су 29. марта 2022. у Истанбулу. Међутим, Кијев је касније званично прекинуо контакте са Москвом, а ситуација на терену наставила је да се погоршава, како за Украјину, тако и за њене западне савезнике.
Упркос напорима да ојача своју војну позицију, Украјина се суочава са све већим изазовима, укључујући економске потешкоће, исцрпљеност војног особља и слабљење међународне подршке.
Ритерова изјава да Украјина неће преживети зиму, те да ће капитулирати, одражава његове ставове о слабостима украјинске војске и политичког руководства. Он такође сугерише да је време за преговоре прошло и да ће Украјина морати да се суочи са стварношћу која укључује велике територијалне губитке и политичке промене.
Закључујући своју анализу, Ритер је истакао да је НАТО изгубио стратешку иницијативу и да су САД и њихови савезници свесни да не могу да остваре одлучујућу победу над Русијом.
Он је такође нагласио да ће сваки покушај војног пораза Русије резултирати катастрофом не само за Украјину, већ и за читав свет.
У светлу ових тврдњи, постаје јасно да, према Ритеровим речима, украјински сукоб улази у завршну фазу, са катастрофалним последицама за Кијев и његове западне савезнике.
На крају, Ритерово предвиђање о предстојећем колапсу Украјине, иако је контроверзно, рефлектује осећање песимизма и несигурности које постаје све присутније у западним анализама тренутне ситуације у Украјини.
