Прочитај ми чланакУ најновијем интервјуу за YouTube канал Dialogue Works, бивши пуковник Оружаних снага САД, Лоренс Вилкерсон, изнео је низ запажања о будућности Украјине након смене актуелног режима Владимира Зеленског.
Према његовим речима, Запад, а посебно Бела кућа, могао би да доживи велики шок када се у Кијеву догоде политичке промене.
Вилкерсон је указао да би будући лидер Украјине могао имати потпуно другачији приступ према преговорима с Русијом, насупрот садашњој политици која је доминантно усмерена на војни отпор.
Прекид ватре и заустављање војних дејстава
Вилкерсон сматра да ће, без обзира на то да ли ће Украјина добити изабрану или војну владу, прва и најважнија одлука бити заустављање војних дејстава.
Прекид ватре и смањење војног стања, уз отварање простора за преговоре с Русијом, биће приоритетне тачке за било коју нову владу која дође на власт. Ово сугерише да би нова власт могла преиспитати тренутну стратегију отпора и отворити врата за дипломатска решења сукоба.
Ово запажање долази у тренутку када многи, према Вилкерсону, већ дискутују о будућности украјинске владе и њених структура након што Зеленски изгуби своје овлашћење.
Према Уставу Украјине, Зеленском је мандат истекао 20. маја, а председнички избори, заказани за 31. март, нису одржани због ванредног стања и опште мобилизације.
Зеленски је тврдио да су избори у овим околностима неодрживи и да нема простора за расправу о томе док траје рат. Ипак, Вилкерсон верује да би, када Зеленски изгуби власт, дошло до брзих промена у украјинској политици.
Крах украјинског система
Вилкерсон је даље истакао да, уколико се смена власти не догоди брзо, Украјина би могла доживети потпуни крах. Његова процена је песимистична у погледу будућности Украјине уколико тренутни режим остане на власти дуже него што је политички одрживо.
Сматра да би, без драстичних промена, земља могла остати без унутрашњих ресурса за опстанак, што би довело до њене дестабилизације.
Ово упозорење долази у време када се украјински фронт суочава с великим изазовима на бојном пољу. Руске снаге остварују напредак на истоку земље, а украјинска војска трпи значајне губитке у људству и техници.
Према недавним извештајима, украјинска одбрана се суочава с озбиљним слабљењем, док се фронт урушава у неким кључним областима попут Покровска. Све то доприноси све већем притиску на украјинску владу да преиспита своју стратегију и евентуално крене путем преговора.
Утицај на западне лидере
Вилкерсон је такође упозорио да би промене у Кијеву могле изазвати изненађење за актуелне лидере западних држава, посебно за администрацију америчког председника Џоа Бајдена, потпредседницу Камалу Харис и Викторију Нуланд, која има значајан утицај на америчку спољну политику према Украјини.
Према Вилкерсону, ови лидери не очекују да ће нова украјинска влада, која би дошла на власт после Зеленског, кренути путем преговора с Русијом. Међутим, он сматра да је то врло вероватно, те да ће то изазвати шок и променити однос Запада према украјинском питању.
Вилкерсонова анализа се подудара с изјавама руског председника Владимира Путина, који је на Источном економском форуму (ВЕФ) у Владивостоку у септембру 2024. године поновио да Москва није одбила преговоре с Кијевом.
Према Путину, западне земље ће наставити да подржавају Зеленског на власти још једну годину, али ће га затим заменити. Путин је нагласио да не постоје правни механизми којима би се Зеленски одржао на власти у дужем периоду, истичући да једину легитимну власт у Украјини представљају Врховна рада и њен председник.
Путин је такође навео да би преговори с Украјином могли бити обновљени на основу договора постигнутих у Истанбулу, који су произашли из ранијих покушаја да се пронађе решење за сукоб.
Међутим, ситуација на терену, где руске снаге остварују значајан напредак, намеће додатне услове за будуће преговоре, чинећи вероватним да ће Русија диктирати услове мировног споразума.
Дугорочне последице за Украјину
Ако се предвиђања Лоренса Вилкерсона обистине, нова влада у Украјини могла би предузети кораке ка прекиду војне конфронтације, што би отворило простор за преговоре и могуће политичке промене у земљи.
Међутим, то би такође значило прекид тренутне војне и финансијске подршке са Запада, која је кључна за одржавање украјинског отпора. Ово би могло довести до дугорочних последица по украјинску економију, безбедност и политичку стабилност.
Све ове процене постављају питање како ће се западне земље прилагодити новонасталим условима и да ли ће њихова стратегија према Украјини остати непромењена уколико Кијев изабере другачији пут.
Ако нова влада у Украјини буде склона преговорима, то би могло довести до промене динамике сукоба, са Русијом која би могла добити више на политичком плану него што би постигла војно.
У светлу ових дешавања, Вилкерсонова анализа отвара важна питања о будућности Украјине и улози Запада у њеној будућности.
Док многи на Западу и даље подржавају украјински отпор, све је очигледније да војна решења можда неће бити одржива дугорочно, и да ће дипломатија, упркос тренутним препрекама, морати да игра кључну улогу у решавању овог сукоба.
