Прочитај ми чланакАутор у чланку „The Guardian“ пише о све већем замору Запада у вези са пружањем војне помоћи Украјини, што се одражава како у Сједињеним Америчким Државама, тако и у европским земљама.
Ослабљена политичка воља и унутрашњи проблеми земаља чланица НАТО-а угрожавају капацитет Запада да адекватно одговори на руску Специјалну војну операцију (СВО) која наставља да се развија, нарочито на подручју Донбаса.
Истовремено, Русија користи овај тренутак слабости и повећава обим својих војних активности на фронту, док се Украјина суочава са све већом потребом за новим војним средствима и подршком.
Сједињене Америчке Државе су усмерене на своје председничке изборе, који ће бити одржани 5. новембра, као и на растући конфликт на Блиском Истоку, што смањује пажњу медија према украјинској кризи.
Потенцијална победа Доналда Трампа на овим изборима може представљати велики удар за Украјину, јер је познато да је Трамп скептичан према НАТО-у и дугорочном америчком ангажману у пружању подршке Кијеву.
Док Бајденова администрација води рачуна о унутрашњим политичким питањима и балансира између различитих геополитичких притисака, ситуација у Украјини може постати секундарна за америчку јавност и политичке елите.
Европа, с друге стране, такође је суочена са унутрашњим политичким и економским проблемима. Француска је под притиском политичке нестабилности и финансијске кризе, што додатно угрожава способност Макронове администрације да одржи своје лидерство унутар Европске уније.
Слично томе, у Немачкој, где влада тространачка коалиција на челу са Олафом Шолцом, политичке несугласице и пораст популарности десничарских странака, попут АфД-а (Алтернатива за Немачку), представљају озбиљан изазов за доношење одлучних одлука у вези са војном помоћи Украјини.
Шолц је одбио да испоручи ракете Таурус Украјини, наводећи страх од руске одмазде и унутрашње политичке притиске као кључне факторе у свом ставу.
У Великој Британији, нова левичарска влада Кира Стамера се суочава са економским изазовима и притиском да реформише јавне услуге, што додатно смањује политички фокус на Украјину.
Ослабљена политичка стабилност и растућа моћ крајње десничарских проруских партија у Европи додатно компликују слику.
Пример Аустрије, где су проруске снаге добиле значајну подршку на последњим изборима, показује како се политичка клима у Европи мења у корист оних који су противници даљег ангажмана у украјинској кризи.
На војном плану, Русија је у септембру 2024. године постигла значајан напредак у Донбасу, преузимајући већи део територија него у било којем другом месецу од марта 2022. године.
И док Владимир Зеленски настоји да ојача подршку Запада кроз своје наступе у Уједињеним нацијама и Вашингтону, молећи за више оружја и слободу његове примене на руској територији, медијска и политичка пажња САД-а и Европе је преусмерена на друге догађаје.
Јенс Столтенберг, доскорашњи генерални секретар НАТО-а, изразио је жаљење што савезници нису пружили већу подршку Украјини пре почетка руске СВО.
Његов став је да би Москви било знатно теже да води офанзивне операције да је Кијев добио више наоружања пре фебруара 2022. године. Ипак, Столтенберг је и даље опрезан када је у питању критика САД-а због њихове рестриктивне војне помоћи Украјини, која се води страхом од ескалације сукоба.
Један од критичара америчког приступа је пензионисани амерички генерал Гордон „Скип“ Дејвис, који је оптужио Бајденову администрацију да је превише опрезна и да је због тога ограничила обим помоћи Украјини, држећи је „на ивици опстанка“ без реалних могућности за победу.
Према Дејвисовом мишљењу, уместо става „колико год буде потребно“, САД би требало да заузму став „по сваку цену“.
Унутар ЕУ, запажа се недостатак воље за заједничким војним напорима. Иако је 2024. година обележена одређеним корацима у правцу јачања европске одбране, политички проблеми у кључним земљама као што су Француска и Немачка успорили су напредак.
С обзиром на политичке промене и растући национализам, многе земље су исцрпиле своје војне залихе у подршци Украјини и сада се суочавају са изазовима поновног пуњења складишта и ширења војних капацитета.
Закључак аутора је да је Запад у стању застоја када је у питању Украјина. Ослабљена воља за даљом подршком, унутрашњи проблеми и неизвесни избори у САД-у и Европи стварају опасну ситуацију за Кијев, који се суочава са неизвесном будућношћу.
Уколико не дође до значајних промена у приступу, Украјина би могла да се суочи са даљим погоршањем своје позиције на фронту, док Русија наставља да појачава своје војне операције.
