Прочитај ми чланакИме и презиме политичког бесмисла и бесмислености напредњачке политике у Србији се зове Ана Брнабић. На политичку позорницу ступила је као потпун натуршчик, којој је у спроведеном конкурсу СНС-а, додељена формацијски главна улога. Тако је почела на брзину да прикупља знање о свему њој дотадашњој непознатом и страном, а битном за политичку каријеру и функцију на којој се, ни крива ни дужна, нашла.
Посланици Скупштине Србије нису у четвртак усвојили Предлог закона о изменама и допунама Закона о рударењу и геолошким истаживањима. Опозиционари су након говора председнице Скупштине Србије подигли натписе „Нећете копати“. Посланик Александар Јовановић Ћута (ЕУ) пришао је председници Скупштине Брнабић са једним од натписа, а она му га је затим отела из руке уз речи „Мрш бре у…“, док се остатак ове псовке „п***у материну“ могао прочитати с усана. Режимски медији су наводили да је поступила достојанствено?!
Платформа насиља је бесправно сазидана у врху владајуће странке и то је особена филозофија пожељног понашања руље у друштву којем та иста руља и руководи. Ништа од тога није случајно, мада су се тактичке варијанте донекле промениле и спремне су за унутрашњу употребу, а пре тога за ширење страха према свима који помишљају на отпор. Ана Брнабић је одавно почела да сакупља као хрчак идиотизме из арсенала српске сокачке национал идеологије и кафанске политичке некултуре. Тачније, лишена је у потпуности осећаја за тактично разликовање између онога што се заправо мисли, али се не говори и онога што се говори иако се стварно не мисли. Нажалост, то је код ње учестала појава у случајевима када ни такта ни мишљења заправо ни нема.
Predsednica Narodne skupštine. pic.twitter.com/7R3xQrRi6q
— Pavle Grbovic (@PavleGrbovic) March 6, 2024
Све је то код Ане Брнабић помешано у једну хистеричну неуверљивост. Она је агресивни аутентични доказивач само своје исправности. Потпуни неуки статиста. Ану Брнабић је председник Србије промовисао у извршиоца важних државних послова. Оно што ју је препоручило у разним разговорима са људима из готово свих сфера друштва, јесте изразито оскудна речитост и упадљиво скромни мисаони склоп. И као таква постала је изненадни експерт за многа важна питања. Увек је тражила неке поруке у својим говорима, којих нема, како би саопштила нешто што не уме и што не одговара ситуацији. До сада је у потпуности одговарала Вучићу као таква, јер му је то омогућавало да се после њених „случајних брљотина“ појави као победник.
Својевремено је на седници Парламента изјавила да нема никакав „милиметар проблема“ да сноси било какву политичку одговорност за то што је посланика Мирослава Алексића назвала „го*нар“. Неко попут ње, када довољно дуго живи одсечен од реалности, почиње да верује у своје лажи, па се не либи да их изговара где стигне. „Опсадно стање“ свести тера је да води кампању увреда. Као и њен творац, ложи своју ватру страхом од пада и не види да бахатошћу изазива протесте. Грађани имају право да критикују власт, имају право и да је псују, тако суди Европски суд за људска права, али председница Скупштине Србије нема право да одговара истом мером. Јер, она је јавни функционер, који је дужан да трпи критике на свој рачун и онда кад су уобличене у псовке.
Докле год галаме, прете и оптужују друге уоколо, уместо да поштују законе који важе за све грађане Србије, високи „официри“ СНС-а представљају опасност по животе својих суграђана. Ту већ постоји стални тренд претварања државне у приватну својину. Невероватна је и њена изјава настала поводом 14. фебруара, када се прослављају Свети Трифун и Дан заљубљених.
– Као што је и рекао председник Вучић, то сам тачно, заиста… Најбоље је то дефинисао, 14. фебруара се, ваљда, родио Исус Христ – рекла је замуцкујући Ана Брнабић гостујући на телевизији Пинк.
То што од ње настаје и у шта се претвара само је пример напредњачког схватања Србије.
