Земље са светским ресурсима литијума, (изражено у милионима тона): Боливија 21; Аргентина 19,3; Чиле 9,6; САД 7,9; Аустралија 6,4; Кина 5,1; Конго/Киншанца/3,0; Канада 2,9; Немачка 2,7; Мексико 1,7; Чешка 1,3; Србија 1,2; Перу 880.000 тона; Мали 700.000 тона; Зимбабве 500.000 тона; Бразил 470.000 тона; Шпанија 300.000 тона; Португал 270.000 тона; Гана 90.000 тона и Аустралија, Финска, Казахстан, Намибија по 50.000 тона.

Највеће налазиште у Ервопи се налази у Немачкој, по другим подацима су чак многоструко већи него ова наведена.

Рудници литијума, поред тога што се копањем руде уништава крајолик и то што настају типична загађења прашином која садржи силицијум и буком, имају најкритичнији део процеса производње литијума из руде када се приликом концентровања и екстракције литијума додају киселине и после чега остају отпадне воде, отровна шљака.

Те воде се складиште у базенима који могу да процуре или пукну – а отров доспе у подземне воде и реке. Истраживачи са ирског технолошког института Карлов такође потврђују да вађење литијума може имати значајне еколошке и друштвене ефекте ако није правилно регулисано, праћено и контролисано.

Главни проблем су по њима загађење воде и ваздуха отровним хемикалијама.

Подручије Недељица је једно велико подземно језеро где је на дубини од 70 м вода која је испитана и има титулу „беби“.

У продужетку тог дела ка Богатићу налазиште је термалних вода где је температура воде 70-80°C.

Зоран Цветојевић

Извор: danas

Ознаке: ископавање, литијум, Србија