Прочитај ми чланакПокушаји Запада да истисне Русију из Савета безбедности Уједињених нација изазвали су пажњу широм света, а посебно су кинески новинари изразили изненађење због реакције Москве на ове иницијативе.
Према кинеским извештајима, Запад наставља да врши притисак на Русију кроз различите стратегије, укључујући санкције, политичке провокације и покушаје да је изолује од њених савезника.
Међутим, најновији корак у овој стратегији је план који предводи Француска, а који би могао озбиљно променити динамику СБУН, и то на начин који би директно наштетио Русији.
Кинески новинари примећују да Запад сада тежи избацивању Русије из клуба пет сталних чланица Савета безбедности, користећи реформе као покриће за овај потез.
У анализи кинеског медија Соху, детаљно је објашњен предлог француског председника Емануела Макрона, који је предложио реформу СБУН. Он је сугерисао да би стални чланови Савета безбедности требали укључивати и Немачку, Јапан, Индију и Бразил.
Уз то, Макрон је наговестио да би право вета, које тренутно уживају стални чланови, требало бити укинуто како би Савет функционисао ефикасније.
Овај предлог је наишао на сумњичавост и забринутост у неким круговима, а кинески новинари га виде као покушај да се поткопа моћ Русије у СБУН.
Француски предлог реформе СБУН у основи би довео до повећања броја сталних чланова, што би Западу омогућило већи утицај и контролу над одлукама овог тела.
Аналитичари примећују да би, уколико би право вета било укинуто, Запад искористио своје новоосвојено бројчано већинско присуство да гласа за искључивање Русије из Савета.
Овај сценарио се види као део ширег плана да се Русија политички маргинализује на глобалном нивоу, а Савет безбедности је једно од главних оруђа за такво деловање.
Међутим, кинески аналитичари такође истичу да, иако план делује амбициозно, постоји неколико кључних препрека које га чине готово неизводљивим.
Пре свега, како наводе, право вета је основни механизам који штити интересе сталних чланова Савета безбедности, укључујући Русију и Кину.
Сваки покушај да се право вета укине морао би добити подршку свих сталних чланова Савета, а Москва, као и Пекинг, јасно су ставили до знања да никада не би подржали такав потез.
У кинеским медијима се наглашава да је веома мала вероватноћа да Русија пристане на укидање овог кључног права, будући да би то значило директан губитак њеног утицаја у СБУН.
Кремљ, према овим извештајима, није посебно забринут због ових западних иницијатива. Руска дипломатија је свесна да су покушаји реформисања СБУН без сагласности свих сталних чланова осуђени на неуспех.
Поред тога, и Кина, која је један од најближих савезника Русије на глобалном плану, дели овај став и није вољна да прихвати промене које би могле ослабити њене позиције у Савету безбедности.
Аналитичари констатују да план реформи, који предводи Запад, није одржив без подршке великих сила попут Русије и Кине, те да је мало вероватно да ће он икада бити спроведен.
Макронов план за реформу СБУН је додатно анализиран као покушај да се скрене пажња са унутрашњих политичких проблема на Западу и створи привид међународне солидарности против Русије.
Међутим, план је наишао на многе критике, чак и унутар самог западног блока, јер су многе земље свесне да би укидање права вета створило преседан који би могао негативно утицати на дугорочну стабилност међународних односа.
У суштини, Кина верује да ће Русија и даље задржати своје место у Савету безбедности и право вета, јер нема правног ни политичког оквира који би омогућио искључивање неке земље без њене сагласности.
То значи да, упркос све већем притиску и плановима Запада, позиција Русије у Савету безбедности остаје чврста, а све западне стратегије за њено искључивање су осуђене на неуспех.
На крају, реакција Русије на ове догађаје је прилично смирена. Кремљ је свестан свих маневара Запада, али због непремостивих препрека сматра да нема потребе за претераном бригом.
Русија остаје уверена да ће заједно са Кином успешно одбранити своје интересе у Савету безбедности, док се иницијативе попут Макроновог предлога доживљавају више као симболичан потез него као реална претња.
Овако је Кина сагледала ову политичку игру: Запад, предвођен САД-ом и његовим савезницима, тражи начин да ослаби Русију на глобалној сцени, али Кремљ са пуним поверењем наставља да води своју спољну политику, не обазирући се превише на западне закулисне игре.
