Срећна је земља која има председника какав је Александар Вучић, увек спремног да са обичним човеком своје земље подели неку од својих многобројних мисли. Ретке су државе попут Србије које имају такву срећу да се на њиховом челу нађе владар, који је не само натприродно радан, већ је и оличење мудрости. Зато и није лако из тог записа дубокоумних мисли на све могуће и немогуће теме, пробрати оне најумније.

Није никаква тајна да Александар Вучић убраја себе у најпаметније људе на планети. Међутим, и најгенијалнији људи могу да направе грубе грешке, а има и дана када им баш лоше иде. Управо то се догодило Вучићу у протеклој недељи коју су обележила његова путовања по региону и домаћинства осведоченим српским пријатељима, где је давао изјаве које не приличе једном од најпаметнијих људи на планети.

Председник Србије је посетом Лесковцу због фудбалске утакмице Србија – Швајцарска, намерачио да се приближи просечном јужњачком гласачком телу. Није му баш успело. Наиме, пре утакмице игране у Лесковцу, Вучић је решио да објавом на свом Инстаграму пружи подршку нашој екипи, али и да покаже у ком друштву ће гледати меч. Све је зачинио на крају реченицом подршке која је требала да одговара јужњачком дијалекту. Ту је мало погрешио.

– Милица, Миле, Ивица и ја на висинским припремама пред утакмицу са Швајцарском у Лесковцу. Ми ће савладамо ову спржу и све остало, још само да ги наши момци уноде Швајцарци. Напред Србијо! П. С. Текст заједно састављали ови с југа и ми прекодрински Срби – написао је председник на свом налогу.

Док су се званичници гостили, људи на мрежама су приметели да је Вучићу неко лоше дошапнуо како јужњаци причају. Па тако, не каже се уноде, него оноде, од глагола онодити. И сви су једну чињеницу потпуно „занемарили“. Овакве мисли нису плод тренутне импровизације, већ резултат дугог промишљања, многих бесаних ноћи пробдевених у напорном умном раду, сума једног особеног животног искуства. А, ето, народ то не зна да цени. Туга Вучићевих сарадника била је толика да су сигурно помислили да му је то дошапнуо неко из опозиције. Ипак, његове мудре изреке бацају на муке чак и највиспреније тумаче. Тако је одговарајући на новинарско питање шта ће бити с Косовом, председник изговорио следећи низ загонетних реченица:

– Не можемо баш сви све да добијемо. То би значило да смо сви све изгубили. Не можемо ни сви све да изгубимо. Најбоље је да сви изгубимо много, да бисмо понешто добили. Све друго катастрофа је за све нас.

Вучић је својевремено изјавио да је прочитао све водеће руске класике. Међутим, не тако давно, побркао је Толстојеву Наташу Ростову и Дуњу Раскољникову Достојевског. Тачније, „Рат и мир“ и „Злочин и казну“. Воли председник да парафразира и песнике, врте му се стално неки стихови по глави, па испливају на површину свести, али их обично тако оригинално преради да они потпуно изгубе смисао. Тако је Вучић најавио да ће се борити „против мафијаша, тајкуна, криминалаца и лопова“, а потом је закључио: „И гробови моји бориће се са њима“. Реч је, наравно, о парафрази завршних стихова песме Ми знамо судбу Алексе Шантића: „И кад нам мушке узмете животе – Гробови наши бориће се с вама!“

Код мостарског песника то има неког смисла, јер он говори у име народа, у првом лицу множине, па су зато и гробови у множини. Тај смисао се у Вучићевом покушају цитирања Шантића негде изгубио, или он можда доживљава себе као вишеструку личност? На недавно питање да прокоментарише изјаву председника Народног покрета Мирослава Алексића да је режим у страху због његових открића о томе како је компанија Рио Тинто намештала изборе, Вучић је одговорио:

– Ја сам у великом страху кад видим да тако необразовани и неписмени људи помисле да могу да се баве политиком и иступају са таквим глупостима и флоскулама да немам речи. Човек је три пута рекао Папуа Нова Гвинеја, а онда је рекао да је мислио на Гвинеју. А да га питам где су те земље, појма не би имао. Да га питам о некој о уеседној држави, промашио би континент. Нема човек појма о чему прича – каже Вучић.

Стиче се утисак да се он у ту своју тврдњу дебело умрсио и да је помешао Гвинеју у западној Африци са поменутом Папуом у Океанији. Прва излази на обалу Атлантика, друга заузима острво у Пацифику. А иначе постоје још две Гвинеје – Гвинеја-Бисао и Екваторијална Гвинеја. За овакву Вучићеву образовну јединицу, грађанство Србије никада није било спремно, и баш зато је тешко покушати да се замисле идеални услови у којима би она могла да се ради, што подразумева добро познавање историје, реторике, књижевности, (пара)психологије напредне странке. Елем, гостујући на ТВ Пинку, Вучић се показао и као познавалац вукова.

– Ја сам рекао да су највећи попут слона, најјачи попут тигра. Све је тачно, али ако хоћете да припитомљавате вука, ја сам слона и тигра у циркусу видео, а вука нисам. То је, иначе, једна руска пословица, нисам ја творац и није мени пало на памет, само сам читао нешто више од просечног човека – објаснио је Вучић.

И ништа чудно. Ћуприја, уосталом, служи за ходање, а не читање.

Извор: direktno

Ознаке: Александар Вучић, књиге, Лесковац, Милош Алексић