Прочитај ми чланакЕколошке организације и многобројни грађани који се боре против копања литијума у Србији, поново су се окупили јуче у Лозници и протестом указали власти да неће одустати од своје борбе.
Маријана Петковић, једна од организатора скупа, јавно је послала поруку пољопривредницима и просветним радницима који су, такође, претходних дана на улицама јер траже боље услове рада, да се удруже и заједничким снагама се изборе за испуњење захтева. Ипак, за сада нема потврдног одговора.
После пуних два месеца од последњег протеста, еколошки активисти у Србији и заштитници природе вратили су се на велика врата и наставили борбу против копања литијума у долини Јадра.
Они су јуче одржали протест испред зграде Скупштине у Лозници, незадовољни јер је власт одбила Предлог измена Закона о рударству и енергетици, којим се тражи трајна забрана ископавања литијума и бора.
Током говора, активисткиња Маријана Петковић из Удружења „Не дамо Јадар“ позвала је просветне раднике, запослене у предшколским установама, ненаставно особље у школама и вртићима и пољопривреднике који су такође изашли на улице, да им се придруже и да се заједно боре за испуњење захтева.
По свему судећи, то се неће догодити.
Председница Синдиката образовања Србије Валентина Илић каже за Нова.рс да као грађанин државе Србије подржава протесте против копања литијума и залаже се за бољу будућност млађих генерација, али је скептична да би уједињење са еколошким организацијама имало позитиван ефекат.
– Као грађанин Србије пратим дешавања у Србији, тако и протесте против копања литијума који се одржавају. Као неко ко живи и ради у овој земљи, подржавам ту борбу. Али, да се доноси одлука на нивоу организације да се придружимо еколошким организацијама, нисам сигурна како би то изгледало. Мислим да би све отишло у другом смеру – истиче Илић.
Илић додаје да може да позове просветне раднике да се придружи борби против копања рудника литијума.
– Могу да их позовем да се, по својој вољи, придруже тим протестима, али на нивоу просвете и организације, мислим да би то отишло у неком другом правцу, што не бисмо волели јер ми бијемо неку своју битку, боримо се за материјални положај запослених у школама и фокусирали смо се на неке системске промене у просвети и образовању, а које морају да се десе. Сада то прикључивање, подржавање, доношење одлука на вишим органима би нас тотално водило неком другом току и добили би чак и етикету да више нисмо синдикати, него неки покрети – наводи Илић.
Ни пољопривредници који се месецима боре за бољи положај и услове рада на селу, нису сигурни до чега би уједињење са чуварима природе довело.
Горан Филиповић, председник Иницијативе за опстанак пољопривредника подсећа за Нова.рс да су они раније пружили подршку организаторима протеста против копања литијума. Међутим, када су пољопривредници блокирали рафинерију у Новом Саду, подршка еколошких организација је изостала.
– Ми смо то протесте против Рио Тинта званично подржали прошли пут на скупу у Лозници. А када смо ми правили перформанс у Новом Саду, еколошке организације нису изашле и нису нас подржале. Не знам због чега, пошто су претходно рекли да хоће. Но, прешли смо преко тога и отишли смо на наредни њихов скуп. Онда смо их поново позвали на перформанс испред покрајинске Владе, потврдили су нам да ће нас подржати, а пред сам перформанс нису нам се јављали на телефоне. И шта ми онда да подржимо? – пита Филиповић.
Додаје да он лично подржава борбу грађана да се литијум не копа у Србији, али је сумњичав према позиву за уједињење.
– Конкретно и појединачно, као човек и грађанин ове земље коју обрађујем, подржавам протесте против копања литијума, али не видим да бисмо могли да се ујединимо са организаторима. Свакако, не бих могао ништа да вам кажем без удружења, потребно је да се сви чланови сложе око тога. Али по неком мом мишљењу, тешко да може да дође до тога – јасан је Филиповић.
Пољопривредни произвођач из Бреснице и председник Удружења произвођача млека Шумадије и Поморавља Слободан Видојевић раније је истакао за наш портал да су чланови његовог удружења од првог дана при ставу да се неће окуплљати нигде где је политика.
– А мислим да би заједнички протести имали ту политичку ноту. Све нас који протестујемо управо је политика довела до овде. Нама су потребни нови људи, људи из струке да су на положајима у министарствима. Сви смо ми пољопривредници имали разне понуде и власти и опозиције, али нисмо прихватали – казао је Видојевић.
Четири репрезентативна просветна синдиката саопштила су 15. октобра да су својим органима упутила на одлучивање одлуку да запослени у образовању ступе у штрајк, односно одрже већи број штрајкова током новембра.
Предлог представника репрезентативних синдиката је да се 1. новембра у Београду одржи велики протест и тако започне „серија штрајкова у току месеца новембра“. Валентина Илић потврдила је за наш портал да је синдикат на чијем је челу, прихватио овај предлог, те да се наредних дана очекује потврда и од преостала три синдиката.
Захтеви просветара су, подсетимо, хитан наставак разговора у вези поштовања потписаног протокола са Владом Србије, отпочињање преговора о цени рада у 2025. години и почетак преговора о изменама и допунама посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама, као и у домовима ученика.
Истог дана, 1. новембра, и пољопривредници су најавили излазак на улице и борбу у остваривању својих захтева. Више удружења пољопривредника је, подсетимо, одбило предлог ресорног министарства да се смањи износ договорених субвенција, због чега су најавили протестну блокаду саобраћајница за 1. новембар.
Услов за отказивање протеста је да Влада Србије испуни њихове захтеве. Пољопривредници кажу да су им субвенције које траже нужне за очување егзистенције, али и сматрају да оно што се потпише треба и да се поштује.
