Прочитај ми чланакУ недавном извештају америчког Центра за ратовање нове генерације (Центер он Неw Генератион Wарфаре), објављеном у немачком листу Билд, симулиран је хипотетички сценарио руског напада на балтичке земље.
Према овом сценарију, Русији би било потребно до десет дана да заузме територију Летоније и део Литваније у случају оружаног сукоба између Русије и НАТО-а у региону Балтика.
Ова анализа је изведена уз учешће бивших високих НАТО званичника, укључујући генерала Филипа Бридлава и генерала Бена Хоџиса.
Према симулацији, напад би се одиграо 2027. године. У најгорем случају за НАТО, Савезу би било потребно до десет дана да организује копнену помоћ балтичким државама на основу пете тачке споразума о колективној одбрани НАТО-а, која предвиђа одбрану свих чланица алијансе у случају напада на једну од њих.
Током овог периода, руске снаге би оствариле значајан напредак, заузевши целу Летонију и кренувши у офанзиву на Литванију.
Симулација је обухватила и улогу немачких трупа које су већ стациониране у региону. Предвиђа се да би се ове трупе морале повући услед интензивног напада руских снага из правца Калињинграда и Белорусије, пре него што би стигла адекватна помоћ НАТО-а. Током тог повлачења, део територије балтичких земаља би био изгубљен.
Руска офанзива и НАТО одговори
Како се даље наводи, НАТО снаге стациониране у региону, иако бројне, не би биле довољне да зауставе иницијални налет руских трупа, посебно у случају напада са више фронтова.
Симулација је показала да би се НАТО снаге повлачиле како би избегле опкољавање, а додатне трупе из других чланица алијансе стигле би тек након неколико дана.
Иако је могуће да би НАТО успео да поврати део изгубљене територије након ангажовања својих главних снага, током тог периода Русија би већ значајно напредовала у Балтику.
Један од кључних елемената ове симулације је процена да НАТО не би могао одмах да реагује на руску офанзиву. У извештају се истиче да би НАТО био суочен са проблемима у логистици и координацији трупа због велике удаљености главних снага Савеза од балтичких држава, а такође је истакнуто да би дошло до кашњења у ангажовању потребних ресурса.
Пета тачка НАТО споразума и стратегија одбране
Пета тачка споразума о колективној одбрани НАТО-а, позната као темељни принцип алијансе, предвиђа да је напад на једну чланицу напад на све чланице.
Ипак, као што је показала симулација, чак и у случају активирања ове одредбе, реакција алијансе не би била тренутна.
Ово даје значајну предност Русији у раним фазама хипотетичког сукоба, омогућавајући јој брзо напредовање у првих неколико дана пре него што НАТО успе да организује одбрану и поврати контролу.
У извештају се истиче и важност војног присуства Немачке у региону. Немци су стационирали трупе у Литванији као део НАТО појачања у региону, а симулација је показала да би те трупе биле међу првима које би биле ангажоване у случају руске офанзиве. Међутим, због надмоћи руских снага, немачке трупе би биле присиљене на повлачење.
Геополитички контекст
Геополитички контекст овог сценарија није само војни, већ има и снажну политичку димензију. Руска војна стратегија према балтичким државама укључује коришћење предности географског положаја, нарочито Калињинградске области и савеза са Белорусијом, који би омогућили лакши приступ и напредовање у региону Балтика.
НАТО, са друге стране, интензивира своје присуство у региону Балтика као део политике одвраћања Русије.
Немачки потпуковник Бас Шиллеманс, који предводи немачко-холандски батаљон стациониран у Литванији, изјавио је да је присуство НАТО-а у региону директан сигнал Русији да Савез неће толерисати било какву агресију на чланице алијансе.
Према његовим речима, циљ појачаног присуства НАТО снага у балтичким државама је да обезбеди сигурност грађана и спречи евентуалне акције Русије.
Међутим, многи стручњаци постављају питање колико је ово присуство ефикасно као средство одвраћања, с обзиром на потенцијалну брзину и снагу руског напада.
С обзиром на то да би НАТО-у било потребно неколико дана да потпуно мобилише своје снаге и да организује одговор на руску офанзиву, постоји ризик да би Русија могла брзо заузети кључне територије пре него што би се НАТО у потпуности укључио у одбрану.
Важност Калињинграда и Белорусије
У симулацији се истиче стратешка важност Калињинградске области, руске ексклаве која се налази између Пољске и Литваније, као и савезништво са Белорусијом.
Ове две тачке омогућавају Русији значајну војну предност у региону, јер пружају природан коридор за брзо напредовање руских трупа у балтичке државе. Калињинград, као база за руске копнене, морнаричке и ваздухопловне снаге, омогућава брзо реаговање и омогућава спровођење комбинованих операција на више фронтова.
С друге стране, Белорусија, као најближи руски савезник, може послужити као платформа за покретање напада из правца југоистока, што би створило додатни притисак на балтичке државе, посебно Литванију. Овако позициониране руске снаге биле би у стању да брзо изврше инвазију и створе услове за брзи продор у регион.
Русија би имала стратешку предност
Симулација америчког Центра за ратовање нове генерације осветљава потенцијалне изазове са којима би се НАТО суочио у случају хипотетичког сукоба са Русијом у Балтику.
Иако НАТО има значајно војно присуство у балтичким земљама, анализа показује да би Русија имала стратешку предност у првим данима сукоба, користећи географске и логистичке предности.
Због ових фактора, важно је да НАТО додатно ојача своју способност брзог реаговања и побољша стратегију одбране како би се избегли губици територија у случају потенцијалне руске офанзиве.
Ова симулација отвара ширу дискусију о дугорочној одрживости балтичких држава као чланица НАТО-а и о потреби за побољшањем капацитета Савеза да одговори на претње у источној Европи.
