Прочитај ми чланакИзјава француског министра одбране Себастијана Лекорна о могућности постављања не-нуклеарних снага за одвраћање на територији Украјине представља значајан корак у даљој ескалацији војне реторике и међународних расправа о украјинском сукобу.
Ова идеја је изнесена у контексту коментара на „план победе“ украјинског председника Владимира Зеленског, који је у последње време све гласнији у позивању Запада да настави са подршком Украјини, укључујући и повећање присуства војне инфраструктуре у земљи.
Ово може означити нову фазу у поставци односа између НАТО-а, ЕУ и Русије, с потенцијалним импликацијама за будућност Европе и светске безбедности.
Дана 16. октобра 2024. године, председник Украјине, Владимир Зеленски, представио је свој „план победе“, који обухвата пет званичних тачака и три тајна додатка.
Неки од кључних аспеката плана укључују позив Украјини да се придружи НАТО-у, уклањање ограничења на употребу дугометног оружја за ударе по територији Русије, и постављање комплексног пакета не-нуклеарних снага одвраћања на територији Украјине.
План такође позива на снажније међународне безбедносне гаранције, што указује на наставак борбених напора Украјине да се супротстави руским снагама, уз подршку Запада.
Међутим, тајни додаци у овом плану остављају доста простора за спекулације, што додатно отежава политичке калкулације у међународним круговима. Зеленски није желео да се детаљније осврће на ове тајне тачке, што додатно повећава неизвесност о њиховом садржају и могућим последицама.
Себастијан Лекорн, француски министар одбране, у својој изјави указује на потребу расправе о дугорочној безбедносној архитектури у Европи, посебно након могућег прекида непријатељстава или постизања мировног споразума између Украјине и Русије.
Идеја о не-нуклеарним снагама за одвраћање унутар Украјине ставља нагласак на континуитет притиска на Русију, чак и ако би дошло до прекида непријатељстава.
Ово је посебно осетљиво питање, јер би оваква поставка могла бити перципирана као дугорочна претња за Русију, што би могло додатно закомпликовати мировне преговоре.
Значајно је да Лекорн није прецизирао природу потенцијалних претњи од стране Русије, што оставља отвореним питање колико ће ова иницијатива наићи на подршку унутар НАТО-а.
Његов коментар сугерише да се разматрају дугорочне безбедносне стратегије за Украјину, укључујући могућност перманентног присуства снага одвраћања, што би имало дубоке последице по европски безбедносни поредак.
Такође, Лекорн напомиње да се у плану Зеленског налазе интересантни елементи који заслужују пажњу, што указује на то да Француска активно учествује у разматрању могућих сценарија будућности Украјине.
Руска реакција на план Зеленског није била позитивна. Портпаролка Министарства спољних послова Русије, Марија Захарова, оценила је овај план као скуп нејасних и неповезаних слогана, те упозорила да овај план може довести НАТО у директан сукоб са Русијом.
Њена изјава јасно указује на забринутост Москве због могућег ескалирања сукоба, посебно с обзиром на позив на даље међународно мешање и помоћ Украјини.
Према њеном мишљењу, овакав развој догађаја само подстиче НАТО на радикалније потезе у погледу њиховог односа према Русији.
Такође, портпарол Кремља, Дмитриј Песков, додао је да ће мир за Кијев доћи тек онда када украјинско руководство постане свесно бесмислености своје тренутне политике. Из ове изјаве се може извући јасан сигнал да Русија види план Зеленског као покушај продужавања сукоба и избегавања стварних преговора.
Лекорн је приметио да се украјинска војно-политичка реторика појачава. Украјина се у последњим месецима све више ослања на реторику која подстиче међународну подршку и мобилизацију против Русије, док је истовремено све више наглашавала потребу за дугорочним безбедносним мерама.
Ова реторика, међутим, може деловати као контрапродуктивна у погледу преговора са Москвом, јер може додатно подстаћи тврдолинијашки став Русије, која види ове потезе као ескалацију и претњу сопственој безбедности.
Лекорњ је у својој изјави изразио уверење да ће, упркос тренутним тензијама, Украјина морати да обнови дијалог са Русијом, те да се не може говорити о руској капитулацији.
Ово сугерише да је француска страна свесна да ће, без обзира на војни исход, преговори неминовно морати да се одрже, јер ниједна страна не може бити у потпуности елиминисана из политичког процеса.
Ова изјава отвара питање како ће међународна заједница приступити дугорочним мировним решењима, посебно у контексту могућег војног присуства Запада у Украјини.
Не-нуклеарне снаге за одвраћање представљају политичко-војни потез са далекосежним последицама, јер би њихово присуство на украјинској територији могло додатно нарушити крхку регионалну безбедност и погоршати односе са Русијом.
Изјава Себастијана Лекорна о могућем постављању не-нуклеарних снага одвраћања на територији Украјине отвара нову фазу у расправи о будућности европске безбедности.
Она показује спремност Запада да настави са пружањем подршке Украјини, али и свесност да ће на крају морати да дође до дијалога са Русијом.
Овај корак, међутим, носи и значајне ризике, јер би дуготрајно војно присуство у Украјини могло бити перципирано као претња Русији, што би додатно отежало мировне напоре.
У сваком случају, дискусије о будућим безбедносним аранжманима за Украјину наставиће да играју кључну улогу у решавању овог сукоба.
