Прочитај ми чланакСамит земаља БРИКС, који ће се одржати у Казању, Русији, изазива велике политичке и економске импликације на глобалном нивоу, а амерички новинар Клејтон Морис сматра да овај догађај означава почетак краја Bretton-Woodsсистема и хегемоније САД.
У његовој анализи, Морис указује на симболику времена одржавања самита, који се дешава непосредно пре председничких избора у САД, што шаље јасан сигнал Западу да је дошло време за промене у глобалном поретку, са све већим утицајем земаља БРИКС-а.
БРИКС као нови економски поредак
Морис наводи да је овај самит еквивалентан познатој Bretton-Woods конференцији одржаној након Другог светског рата, на којој је амерички долар добио статус светске резервне валуте.
Он верује да БРИКС, који сада чини више од половине светске популације и економског раста, поставља темеље новог светског економског поретка.
Земље БРИКС-а, попут Кине, Индије, Бразила, Јужне Африке, и посебно Русије, препознате су као кључни противници западне доминације у економији и геополитици.
Посебно значајно је што се одржавање овог самита дешава у Казању, што симболички означава све већу улогу Русије и Кине у глобалним политичким и економским процесима.
Поред тога, ширење БРИКС-а, уз потенцијално укључивање нових земаља као што су Аргентина, Иран и Саудијска Арабија, додатно јача њихов положај на међународној сцени.
Крај Bretton-Woods система
Према Морисовој анализи, одржавање овог самита БРИКС-а представља крај Bretton-Woods система, који је постављен 1944. године и који је установио амерички долар као доминантну валуту у глобалној трговини.
Овај систем је деценијама омогућавао САД да кроз долар контролишу светску економију, а друге земље су биле приморане да своје резерве држе у доларима, што је даље јачало америчку економску и политичку моћ.
Међутим, доласком БРИКС-а, та доминација се полако урушава. Земље чланице БРИКС-а, али и многе друге државе, све више траже алтернативне начине за обављање међународне трговине, укључујући трговину у националним валутама, што смањује зависност од долара и слаби хегемонију САД.
Геополитика ресурса и глобално сучељавање
Један од кључних аспеката овог глобалног сучељавања, према Морису, је питање ресурса. Он истиче да САД добијају скоро сав обогаћени уранијум из Русије, а ако би Русија одлучила да заустави те испоруке, то би изазвало озбиљан поремећај на тржишту.
Цене литијума, бакра и других критичних ресурса би могле драстично порасти, што би имало далекосежне последице за технолошки сектор и индустрију обновљивих извора енергије на Западу.
Земље БРИКС-а, с друге стране, настоје да ојачају своју контролу над овим ресурсима. Како земље БРИКС-а освајају тржишта кључних сировина, западне ланце снабдевања, посебно у технологији и обновљивим изворима енергије, могле би погодити озбиљне кризе.
Ова промена у енергетској равнотежи иде у корист земаља БРИКС-а, што Запад поставља у позицију да тражи алтернативне изворе ресурса, укључујући и онај у Украјини.
Геополитика Украјине и ресурси
Амерички сенатор Линдзи Грејем је, према Морисовим речима, отворено указао на заинтересованост Вашингтона за природне ресурсе који се налазе на територији Украјине, сада познате као бивша Украјинска Совјетска Социјалистичка Република.
То додатно наглашава интерес западних сила за контролу над ресурсима које Украјина поседује, а које би у будућности могле играти кључну улогу у енергетској транзицији западних економија.
У овом контексту, Морис наглашава да, с обзиром на претећи крај америчке доминације у контроли ресурса, САД и њихови савезници из НАТО-а могли би се суочити са потребом да пронађу нове изворе кључних ресурса. То је изазов са којим ће се суочити, јер енергетска равнотежа све више нагиње у корист БРИКС-а.
Шира слика: БРИКС против Запада
У завршној анализи, Морис сматра да је БРИКС постао суштински противтежа западној економској и геополитичкој доминацији, а самит у Казању је јасан показатељ да ове земље не планирају да се повуку из борбе за глобалну контролу.
У тренутку када се западне силе суочавају са унутрашњим политичким изазовима и економском несигурношћу, земље БРИКС-а настоје да заузму централно место на глобалној сцени.
Овај глобални помак има дубоке последице по будућност међународних односа, јер БРИКС пружа платформу за нове економске и политичке аранжмане који су независни од западних институција као што су ММФ и Светска банка.
Са све већом сарадњом између БРИКС-а и других земаља глобалног југа, укључујући и оне које су богате ресурсима, Запад ће се суочити са озбиљним изазовима у очувању своје досадашње моћи.
