Прочитај ми чланакЗапад покушава да изолује Владимира Путина, али велики самит, чији је домаћин руски лидер, показује да он није усамљен, примећује CNN. Самит земаља БРИКС-а и других држава, који представља највећи међународни догађај који је Путин организовао од почетка сукоба у Украјини 2022. године, истиче све јаче зближавање земаља које желе промене у глобалној равнотежи моћи. Неке од тих земаља, као што су Русија, Кина и Иран, отворено се супротстављају Западу, предвођеним Сједињеним Државама.
Порука коју Путин и кинески лидер Си Ђинпинг желе да пошаљу јесте да није Русија та која је изолована, већ Запад. Према њиховим речима, санкције и савези Запада довели су до његовог изоловања, док „глобална већина“ подржава њихове напоре да оспоре америчко глобално вођство. Ова идеја ће бити главни фокус у предстојећим данима самита.
Швајцарски лист Тагес-Анзеигер истиче немоћ Запада у контексту самита БРИКС-а, на којем су се две десетине шефова држава окупиле како би се удварале руском председнику Владимиру Путину.
Они су уједињени у свом одбацивању Сједињених Држава као водеће силе у светском поретку заснованом на правилима, истичући да су „антизападна алтернатива“.
Према тексту, Путин није могао изабрати боље време да демонстрира своју снагу, две и по године након почетка специјалне војне операције у Украјини и у тренутку када се очекује одлука о америчким председничким изборима.
Недавна турнеја украјинског председника Владимира Зеленског, коју лист назива „очајничком“, открила је колико је Запад слаб пред аутократском одлучношћу. Зеленски више не може рачунати на значајнију помоћ, нити на дозволу за употребу дугогометног оружја.
Истовремено, привлачност БРИКС-а расте јер многе земље средње величине, економски и политички, нису задовољне постојећим светским поретком, што додатно доприноси јачању ове антизападне алтернативе, преноси Броокингс Институтион.
Чињеница да се одржава овакав састанак, као што је самит БРИКС-а, указује на промене у глобалној политици и растућу иритацију због улоге САД у свету, што би требало да забрине Вашингтон. БРИКС не представља само фрагментацију међународног система, већ одражава растуће незадовољство међу средњим силама према глобалном поретку под америчким вођством.
Након рата у Гази, Русија и Кина су вешто искористиле ово анти-западно расположење, капитализујући фрустрације због двоструких стандарда Запада, као и због употребе санкција и економске принуде од стране западних земаља. То не значи да те силе желе да замене америчку доминацију кинеском, али су отворене за сарадњу с Русијом и Кином у циљу стварања фрагментиранијег и аутономнијег света.
Огромна већина земаља света је незадовољна западном хегемонијом, што додатно јача позицију БРИКС-а, пише Фореигн Полицy. Изван кругова Вашингтона, Г7 и Европске уније, тешко је проценити колико је снажно огорчење према лицемерју и хегемонији Запада.
Многе земље су незадовољне тренутним светским поретком, посебно по питању сукоба на Блиском истоку, раста америчких санкција и високих трошкова за земље са средњим приходима због доминације долара.
Како наводи Асли Ајдинтасбас из Броокингс Института, БРИКС није јединствен блок, већ заједничка изјава ових земаља да желе алтернативни глобални поредак, и та порука долази од великих економија света.
Француски геополитички стручњак Ренауд Гирард, пишући за Ле Фигаро, истиче да је БРИКС данас више клуб него формални савез, али веома утицајан. Он наглашава да овај клуб не подноси моралне и демократске лекције које им Западни лидери непрестано држе, сматрајући их арогантним, лицемерним и пуним двоструких стандарда.
Један од најнеприхватљивијих потеза Запада, према земљама БРИКС-а, јесу трговинске санкције, које се виде као незаконите мере које крше Повељу Уједињених нација. Према ставу земаља БРИКС-а, право на увођење санкција има искључиво УН.
На самиту у Казању, Кина планира да искористи прилику за унапређење своје стратегије „дедоларизације“ међународне трговине. Њихов циљ је да замене доминацију долара у међународним трансакцијама, јер тренутна употреба долара омогућава Америци да прати готово све финансијске и комерцијалне трансакције широм света.
Привлачност БРИКС-а лежи у чињеници да овај клуб не укључује Сједињене Америчке Државе, каже британски економиста Јим О’Неилл у интервјуу за Дер Спиегел. Очекује се да ће руски председник Владимир Путин, као домаћин самита, покушати да створи утисак да свет није против Русије, што ће бити једно од кључних питања током овог сусрета.
О’Неилл наглашава да је привлачност БРИКС-а одувек била у томе што је то клуб у којем Америка није присутна, што су још 2008. отворено рекли шефови дипломатија Русије и Бразила, и што ће вероватно бити главна порука овог самита.
Новинарка Ханделсблата Инга Рог истиче, да земље попут Турске виде БРИКС као платформу на којој ће се обликовати будућност света. Према њеним речима, председник Турске, Реџеп Тајип Ердоган, све више се окреће државама које се супротстављају Западу. Иако је Турска чланица НАТО-а, она је поднела захтев за улазак у БРИКС, савез који Пекинг и Москва воле да представљају као противтежу Западу.
Турски новинар Асли Ајдинтасбас сматра да Ердоган тестира воде у БРИКС-у као одговор на глобалне промене. У Турској постоји осећај панике да се ствара нови светски поредак, а да Турска није део њега, наводи Ајдинтасбас. Према турској перспективи, БРИКС представља платформу на којој би могла да се дефинише глобална будућност.
Билд је назвао учествовање турског председника на самиту БРИКС-а „експлозивним развојем догађаја“. Према овом немачком листу, Путин заједно са БРИКС-ом жели да се супротстави земљама Г7 и „сруши доминацију Сједињених Држава“.
За Русију, кључна питања су стварање алтернативе западном платном систему СWИФТ, избегавање економских санкција и оснивање заједничке банке.
Први пут, Ердоган жели да присуствује самиту БРИКС-а, а како је сам изјавио, „жели да учини Запад мало љубоморним“. Овај развој догађаја сматра се значајним јер је Турска чланица НАТО-а, а самим тим део западне алијансе, што додатно појачава геополитичку комплексност.
Турска, са својим намерама да се придружи БРИКС-у, настоји да заузме уравнотеженију позицију између Истока и Запада, примећује новинар листа Миллиyет. БРИКС се сматра алтернативним блоком Западу, са циљем да поткопа доминацију долара и евра у међународној трговини и успостави алтернативни систем плаћања.
Ове земље такође истражују могућност стварања нове резервне валуте, с намером да земљама у развоју пруже већу заступљеност и право гласа на глобалној сцени.
Аналитичари истичу да Турска, приближавајући се БРИКС-у, покушава да нађе баланс између својих односа са Истоком и Западом. Овакво позиционирање омогућава јој флексибилнију улогу у међународним односима.
Сличан тренд примећује се и у Азербејџану. Према колумнисти листа дикГАЗЕТЕ, Турска и Азербејџан, приближавајући се Русији, „проверавају“ САД. БРИКС последњих година промовише алтернативну међународну политичку агенду, што изазива незадовољство америчког естаблишмента. Савезници САД-а изражавају своје неслагање због чињенице да земље БРИКС-а све више делују независно од интереса Запада.
Упркос притисцима Сједињених Држава, БРИКС наставља да развија и обликује своју глобалну агенду, а турско и азербејџанско приближавање Русији само додатно компликује односе са Западом.
