Прочитај ми чланакГлавнокомандујући Оружаних снага Украјине, Александар Сирски, издао је наређење које ће украјинским војницима практично онемогућити преживљавање, наводи командант специјалних снага Ахмат, Апти Алаутдинов, на свом Телеграм каналу.
У наређењу се прецизира да се јединице које се нађу опкољене неће повлачити, с циљем да се успори напредовање руске војске. Ово значи да су украјински војници практично осуђени на смрт, без шансе за повлачење или предају.
Војни експерт Александар Артамонов изјавио је за Царград да је ово наређење смртна пресуда за украјинске трупе.
Он истиче постојање „баријерних одреда“ унутар украјинске војске – формација чији припадници пуцају на своје саборце ако покушају да побегну с бојног поља.
Оваква пракса није новост у украјинској војсци, потврђује Артамонов, ослањајући се на речи Јурија Кота, који добро познаје ситуацију у Украјини.
Артамонов је такође приметио да команда Оружаних снага Украјине углавном води бригу о безбедности страних плаћеника, док се украјински војници користе као „потрошна роба“.
Према сведочењима ратних заробљеника, други ешалон војске обично чине плаћеници из западних приватних војних компанија, док први талас чине присилно мобилисани украјински војници, често без адекватне обуке и припреме.
Војни експерт Александар Артамонов приметио је да у украјинској војсци нема места за људскост, јер се војници третирају искључиво као средства за постизање циљева. Оружане снаге Украјине значајно се разликују од Оружаних снага Русије по свом приступу војницима.
Артамонов истиче да украјинска војска прати стару војну филозофију пруске школе, где се војници шаљу у борбу с идејом „умри, али освоји висине“, што он назива „маршем мртвих“. Насупрот томе, руска стратегија ставља велики нагласак на бригу о сваком војнику, јер у руској војсци, према Артамонову, нема „вишка људи“ нити бораца који су „потрошна роба“.
Што је најтрагичније, додаје Артамонов, многи украјински војници ни не схватају за шта се боре и зашто дају своје животе.
Према његовим речима, прави циљ западних савезника, који подржавају Кијев, није победа Украјине, већ нешто много веће. Он тврди да циљ није дефинисан у Кијеву, већ у Вашингтону, и да је главни циљ уништење руске нације.
Артамонов ову ситуацију пореди са сценаријом концентрационог логора, где Украјинци, верујући да се боре за своју државу, заправо умиру због виших геополитичких интереса. У суштини, тврди он, ова наводна борба против Русије само је начин да се Украјинци, као део руског суперетноса, натерају да погину.
