Прочитај ми чланакПетог новембра грађани САД ће бити у прилици да бирају новог председника између два кандидата. Камале Харис и Доналда Трампа. Део гласача своје право може да искористи и пре овог датума, што је већ неколико милиона Американаца и урадило. Међутим, има и оних који уопште немају право гласа нити од њих зависи избор, али се својки труде да се у читав процес укључе. Погодићете реч је о Александру Вучићу. Додуше, није једини јер има и других политичара из света који се из њима знаних разлога сврставају уз неког од кандидата. Рецимо, Виктор Орбан је отворено стао уз Трампа, а Аљбин Курти уз Камалу Харис. За разлику од својих блиских политичких партнера Орбана и Куртија, Вучић је подржао оба кандидата трудећи се да игра на сигурно. Додоуше, његове колеге су за подршку заложили свој политички кредибилитет, док он улаже наше паре, закључује колумниста др инг. Мирослав Паровић, председник Народног слободарског покрета
Наиме, опште је познато да је у циљу подршке Трамповој кампањи, његовом зету Џареду Кушнеру (треба рећи да је породица Кушнер врло блиска и са породицом Нетањаху) дао екслузивно земљиште на месту зграде Генералштаба коју је НАТО тешко оштетио током 1999. Оно што је мање познато је то да је током прошле недеље преко уговора о изградњи соларних електрана Вучић директно помогао лобистима који су блиски Камали Харис и који дају велики новац за њену кампању.
Наиме, још током 2021. и 2022. године сам за Магазин Таблоид писао и јавно говорио где сам имао прилику о томе да је Вучић направио контакт са једном америчком лобистичком групом која је блиска администрацији Џо Бајдена (један од текстова: Након воде и земље Вучић и мафија нам отимају и сунчев зрак!.
Део тог договора је био и то да се њиховим фирмама да пројекат изградње 1GW соларних електрана, а да финасирање иде такође преко њихове банке. Тако смо дошли до тога да посао који реално вреди око 900 милиона евра већ сада цене на милијарду и пет стотина милиона, а што ће вероватно доћи и на читаве две милијарде када се буде још неколико пута анексирао уговор што је иначе уобичајена пракса.
При томе те две милијарде ће бити узете од њихове банке тако да када се урачунају камате и други трошкови, читав посао ће грађане Србије коштати још и више. Простим рачунањем долазимо до тога да ће разлика између стварне цене и онога што ће амерички лобисти добити износи око милијарду евра, а што је новац који Вучић даје за поправљање свог имиџа и обезбеђивање контаката у врху администрације.
Иначе, како би се избегло евентуално врдање америчка страна је инсистирала на томе да се коначни уговор потпише пре одржавања америчких избора, а специјално због тога је у Београд дошао и изасланик Ненси Пелоси једне од најмоћнијих у Демокартсткој странци. Том приликом је дао интервју за наше медије у којем је доста исхвалио пословну климу у Србији, а како и не би када су добили такав уговор који би ретко где у свету могли и да сањају.
Чак ни у Есвантију, бившем Свазиленду, овакве ствари се не дешавају и баш зато сам пре неколико година и написао да је Србија под Вучићем постала комбинација Дизниленда и Свазиленда, јер са једне стране слушамо и гледамо разне бајке, док су нам са друге стране стандарди афрички. Стога није чудно што је Вучић у Београду свечано угостио краља Есвантија, а такође исто тако не треба да чуди што је пре неколико недеља славодобитно из Берлина поручио како Србија и Замбија улазе у тзв. „батеријску алијансу“.
Све у свему, убрзани тренд пропадања српске државности се наставља и још убрзава. То је иначе правило код тешких обољења која обично почињу са лаким сиптомима који након тога убрзано прелазе у тешку клиничку слику. Ми смо дакле у завршној фази.
Могуће је још урадити нешто, али је неопходно да пацијент схвати озбилност ситуације и да има психичку снагу да се са болешћу избори. Отуда је мој апел на грађане Србије да се подигну и да последње атоме друштвеног и државног живота уложимо у то да уклонимо узрок нашег тешког стања, а да потом започнемо и период рехабилитације и коначног оздрављења.
