Премијер поднео оставку због несреће у којој су страдали људи приликом рушења крова објекта. Не, није се ово догодило у Србији колико год сценарио личио на новосадску трагедију. Не преузима се овде одговорност тако лако нити се људи померају с позиција сем ако на то нису натерани. Догађај из прве реченице стварно се догодио, али у Летонији када је након урушавања крова маркета у коме је страдало 54 људи премијер Валдис Домбровскис поднео оставку. Тада је новинарима рекао да је то учинио, јер „преузима политичку одговорност за трагедију“

Због онога што се десило у Новом Саду, падају владе. У Србији је председник Александар Вучић рекао да због трагедије тражи политичку и кривичну одговорност.

Засад смо видели прање руку, пребацивање одговорности на Завод за заштиту споменика, те на пројектанте из 1964., те све је реконструисано само баш та надстрешница није, те дешава се то и у Европи, па шта је било са приватним ноћним клубовима „Контраст“ и „Лаунџ“… Ето, као то се десило за време бивше власти. Па нису ове приватне клубове отварали ни Борис Тадић ни Мирко Цветковић, а ово стратиште, тек обновљену, а урушену станицу, отварали су и Вучић, и Весић, и Маја Гојковић, који су хвалили посао да је урађен како треба и по највишим стандардима и тако постали лични гаранти за безбедност Железничке станице, која је пуштена у рад без употребне дозволе.

Говоре нам људи власни и њихови ботови како је потпуно нормално да се у реконструкцију зграде Железничке станице списка 16 милиона евра и да се после три месеца сруши надстрешница која том приликом убије 14 људи.

Мени ово нешто не мирише да ће да води ка прихватању одговорности већ ка њеној релативизацији, ма шта говорио председник. Нудио је он и породици Станике Глигоријевић, коју је на наплатној рампи покосио службени аутомобил тадашњег директора „Коридора Србије“ Зорана Бабића. Дао је наду породицама младића страдалих у пећком кафићу „Панда“ да ће сазнати страшну истину о погибји најмилијих. Нити су Глигоријевићи видели спорна два минута снимка, нити су породице младића из Пећи сазнале ко им је стрељао најмилије. Свашта је он нешто нудио и обећавао, а после – цврц, моша.

Ко је одговоран за погибију седморо људи приликом пада хеликоптера коме је усред лета промењено место слетања против чега се посада бунила? Ко је одговарао за погибију осморице рудара у руднику Соко, који су пре трагедије упозоравали на повећану концентрацију метана?

Плашим се да ће вам одговор на ова питања одговорити и на то ко ће да одговара за јавашлук током радова на реконструкцији новосадске Железничке станице и смрт 14 људи.

Ко је крив зато што Милош никада неће истрчати на фудбалски терен и што он и Анђела неће успети да остваре снове које су и тог дана заједно сањали на клупи испод надстрешнице, што мале Тина и Сара никад неће стићи на викенд код деде, где су кренуле, што их никад више родитељи неће загрлити нити прекорити, што Вукашин неће дочекати да заголица осмо унуче, и што је Сања преживела погром у Хрватској, а настрадала тамо где је пронашла уточиште? Које крив што је 14 живота прекинуто под тонама бетона, арматуре и стакла?

Па зна се ко ће. Жртвени јарац! У овој напредњачкој прчевини неко ће да добије задатак да истрпи картеч клетви и увреда јавности, а заузврат ће већ добити нешто што би требало да далеко превазилази његове јареће потребе и потребе његове породице. Увек је тако у том свету било. Неком рат, неком брат. Једном страдање, другом ладање.

Фирме које су радиле надзор над радовима на Железничкој раде и на Националном стадиону, Тргу Николе Пашића и многим пругама, па ви видите куда ћете да путујете и хоћете ли отићи неки викенд на тај фамозни Национални стадион.

Корупција, њихова похлепа и апсолутистичка власт све су нас нагурале испод неке крхке надстрешнице.

Хоћемо ли само стајати и ћутати?

Извор: nova.rs