Прочитај ми чланакДоналд Трамп је током своје кампање обећао да ће увести порезе на сву робу која се увози у САД ако поново преузме Белу кућу. Након његове победе, компаније и економисти широм света ужурбано покушавају да процене колико озбиљно треба схватити ово обећање.
У прошлости је Трамп циљао царине према одређеним земљама, попут Кине, или према одређеним индустријама, као што је челик. Међутим, ново предизборно обећање о увођењу пореза од 10% до 20% на све стране производе могло би знатно утицати на цене широм света.
„Европљани ће морати да плате високу цену“
Прошлог месеца Трамп је посебно споменуо Европу.
– Европска унија звучи тако лепо, тако сјајно, зар не? Све те мале европске земље које се удружују… Они не увозе наше аутомобиле. Не купују наше пољопривредне производе – изјавио је.
– Продају милионе и милионе аутомобила у Сједињеним Државама. Не, не, не, мораће да плате високу цену – додао је.
После потврде Трампове победе, акције компанија као што су BМW, Мерцедес и Volkswagen пале су између 5% и 7%, с обзиром на то да је САД највеће извозно тржиште за немачке произвођаче аутомобила.
Током кампање, Трамп је тврдио да су царине решење за низ проблема, укључујући сузбијање Кине и спречавање илегалне миграције.
„Циљ није започети трговински рат“
– Царина је најлепша реч у речнику – изјавио је Трамп, указујући да је то оружје које очигледно планира да користи. Иако је већина ове реторике усмерена на Кину, јасно је да ту не стаје.
Неки савези, попут ЕУ, већ припремају превентивне мере против САД-а, пошто раније нису озбиљно схватили Трампове претње царинама, које су касније ипак увођене.
Прошле недеље, министри финансија земаља Г7 изјавили су да ће покушати да подсете Америку под Трамповим вођством на важност савезништва у светској економији, јер „циљ није започети трговински рат.“
У прошлости, ЕУ је уводила царине на специфичне америчке производе, попут мотоцикала Харлеy-Давидсон, бурбон вискија и Леви’с фармерки, као одговор на америчке царине на челик и алуминијум.
Један високи банкар из еврозоне рекао је за BBC да америчке царине „нису инфлаторне у Европи, али све зависи од тога како ће Европа реаговати.“
Прошлог месеца, ММФ је упозорио да би велики трговински рат могао смањити светску економију за 7%, што је величина француске и немачке економије заједно.
Велика Британија, након Брегзита, суочава се са питањем коју позицију да заузме у овом потенцијалном, ако не и неизбежном, трансатлантском трговинском сукобу. Досадашњи правац Велике Британије био је приближавање ЕУ, укључујући стандарде за храну и пољопривреду, што би отежало склапање блиског трговинског споразума са САД-ом.
Трампов бивши главни трговински преговарач Боб Лајтајзер изјавио је за BBC да га је чињеница да Британија остаје блиска ЕУ спречила у постизању споразума са њом.
– Они су вам много важнији трговински партнер од нас – рекао је.
Велика Британија могла би покушати да остане неутрална, али би тешко избегла трговинске последице, посебно у секторима фармацеутских производа и аутомобилске индустрије.
Овако почињу озбиљни трговински ратови
Дипломате се надају да ће прагматични економски саветници новоизабраног председника препоручити бољи третман за савезнике. Такође, многи се питају да ли би свет имао више користи када би се Велика Британија вратила у ЕУ и тако помогла у спречавању нових трговинских царина.
Ако се највећа светска економија окрене протекционизму у великој мери, тешко ће бити убедити друге мање економије да не крену истим путем.
Све ово још увек остаје несигурно. Трампова упозорења треба узети озбиљно, али ништа није потпуно извесно. Овако, ипак, започињу озбиљни трговински ратови, закључује BBC.
