Прочитај ми чланакТужилаштво у Новом Саду напокон се огласило, али само да саопшти да је због трагедије на Железничкој станици саслушало укупно 66 особа, и да ће данас бити саслушано још пет. Тврде да им је тај трагични догађај приоритет, а пошто буде завршено вештачење моћи ће, како наводе, да утврде и одговорност. Али кога тужилаштво све саслушава јавност само може да нагађа, јер не зна да ли су међу њима и представници фирми које су биле задужене за надзор и реконструкцију Железничке станице.
Ко мрси конце над главама грађана Србије, а не преузима одговорност? Пројекат за реконструкцију, између осталог и зграде железничке станице, урадио је ЦИП.
– Да је та фирма која је радила пројекат, имала и пројектантски надзор не верујем да би се неке ствари десиле – каже архитекта Бојан Ковачевић.
– Надзор над спровођењем пројеката нису бирали Кинези, већ Министарство грађевине, ради се по тендеру који је и био расписан и ЦИП се није јавио на тај тендер – каже Немања Ненадић из Транспарентности Србија.
Међутим, бивши директор Саобраћајног института ЦИП Милутин Игњатовић тврди да је понуда ипак дата.
– ЦИП је поред пројектне документације требало да ради и надзор. Дали смо понуду, али тај посао нисмо добили. Ако је ЦИП добио посао израде пројектне документације, требало је да добије и надзор. Да је ЦИП радио комплетан пројекат реконструкције Железничке станице, онда би само ми били једини одговорни – наводи он.
Фирма која добија надзор, посао који ће се испоставити као најважнији за безбедност грађана, добија други понуђач, фирма Утибер.
– Процењена вредност није била објављена унапред, а онда је понуда била готово идентична процењеној вредности, што увек указује да нешто није у реду у финансијском смислу, не у стручном – каже Ненадић.
Утибер је мађарски конзорцијум, која између осталог ради и пројектну документацију за тунел Врачар-Карабурма, одржавање за два моста на каналу Дунав-Тиса-Дунав код Новог Сада, али и надзор над изградњом Националног стадиона у Сурчину.
– Овде су стручњаци грађевинске струке објашњавали шта се десило и шта се могло десити, то је ствар или нестручности, бахатости, штедње на материјалима или рекла бих свега тога заједно и оволико дана после трагедије ми не знамо ко је за трагедију крив – каже уредница Нове економије Биљана Степановић.
Оно што још не знамо ко је све изводио радове односно кога је све кинески корзоцијум одабрао као подизвођаче. Једна од многих фирми која добија поверење Кинеза је компанија Стартинг која између осталаг ради многе послове у Београду на води, КЦС, КБЦ Драгиша Мишовић, па и радове који су заустављени на Булевару Патријарха Павла.
– Ја не знам колика треба да буде грађевинска фирма која све те ствари уговара и да их брзо изводи – каже Ковачевић.
Међутим, изгледа да ипак Кинези нису ти који све крију самостално, већ им у већини случајева у томе помажу српске власти.
– Кад су новинари 021 пре пар месеци тражили информације, кад су њима рекли да то не може да им се да без кинеског одобрења, то не може бити тачно, то је ситуација где министарство то није хтело да да – каже Ненадић.
Ко год да је радио и надзирао радове постоји још један ниво. Предузеће „Инфраструктура железнице Србије“ које је било инвеститор пројекта. То предузеће било је у обавези да припреми сву неопходну документацију која подразумева и технички пријем, односно контролу и да, уз захтев, од надлежног министарства тражи употребну дозволу.
Зграда Железничке станице у Новом Саду отворена је 5. јула. За вршиоца дужности директора „Инфраструктура железнице Србије“ 7. маја ове године именована је Јелена Танасковић, која се до данас није обратила јавности, није понудила ни оставку, а не зна се ни да ли је саслушана, пише Н1.
