Прочитај ми чланакРуски посланик Андреј Гурулев је у емисији Владимира Соловјова изнео драматичне претње Вашингтону, наглашавајући да би евентуални покушаји ескалације сукоба са Русијом могли довести до катастрофалних последица за Сједињене Америчке Државе.
Његова изјава долази у тренутку када САД одобравају Украјини употребу ракета дугог домета, што додатно подиже тензије између Москве и Вашингтона.
Оштре речи руског посланика
Гурулев је, у свом карактеристично директном стилу, упозорио на могуће последице ескалације:
„У суштини неће остати ништа од Америке која покушава да нас увуче у ескалацију. Неће бити ни Бајдена, ни Трампа. Америци се наноси 95 одсто укупне штете.“
Ове речи одражавају став Москве да се Запад, на челу са САД, директно меша у сукоб кроз испоруку софистицираног наоружања Украјини, чиме се повећава ризик од директне конфронтације великих сила.
Гурулев је такође подсетио на руске стратешке капацитете, наглашавајући да Москва има могућност да једним ударом уништи нуклеарни потенцијал Енглеске и Француске, што је описао као потенцијални механизам одвраћања од америчких покушаја да угрозе Русију.
Ове изјаве одражавају забринутост Москве због могућих далекометних удара на њену територију, посебно након што је потврђено да САД Украјини испоручују АТАЦМС ракете дугог домета.
Геополитичке тензије пред долазак Трампа на власт
Њузвик је пренео да Русија, уочи повратка Доналда Трампа у Белој кући, покушава да учврсти своје позиције на територијама које је освојила у Украјини.
Гласине о могућем прекиду ватре, за које се спекулише да би могао договорити Трамп, наводе да би Москва у таквом сценарију задржала контролу над тим територијама. Ова стратегија Русије, која укључује интензивне војне активности, показује њен циљ да максимално осигура своје интересе пре него што нова администрација преузме власт у САД.
Интензивирање сукоба – масовни напади и мобилизација
Према информацијама које је објавио Њузвик, 16. новембра Русија је извела масиван ваздушни напад на Кијев, користећи 120 пројектила и 90 дронова. Овај напад резултирао је погибијом две особе, док је повређено шесторо, укључујући двоје деце.
Москва интензивира војне акције у настојању да постигне значајније стратешке циљеве, док истовремено повећава број војника на кључним фронтовима.
У регион Курска, Русија је наводно довела 50.000 војника, укључујући чак 10.000 севернокорејских војника, што указује на широку мобилизацију и ангажовање савезничких снага. Међутим, упркос овој мобилизацији, руске снаге суочавају се са значајним изазовима.
Према информацијама Њузвика, између 13. и 14. новембра Москва је изгубила око 200 војних возила у Курској области, где је интензитет украјинске одбране описан као „млин за месо“. Ове информације указују на велику цену коју обе стране плаћају у овом сукобу.
Руски циљеви и одговор на америчку политику
Русија се суочава са све већим притиском Запада, али и даље показује одлучност да оствари своје војне и политичке циљеве. Изјаве Гуруљева и поступци Москве јасно указују на то да Русија сматра САД главним архитектом сукоба и да је спремна на радикалне потезе како би заштитила своје интересе.
Одлука САД да дозволе Украјини употребу ракета дугог домета, попут АТАЦМС, додатно продубљује сукоб и подиже улог. Руски војни аналитичари често наглашавају да је ово корак ка директнијем учешћу Запада у сукобу, што Москва види као егзистенцијалну претњу.
Изјава Гуруљева о уништењу нуклеарних капацитета европских савезника САД представља јасну поруку о спремности Русије да употреби своја стратешка оружја у крајњој нужди.
Нова фаза сукоба?
Ситуација на терену и оштра реторика из Москве указују на то да се сукоб између Русије и Запада улази у нову, опаснију фазу.
Долазак Доналда Трампа у Белој кући могао би донети промене у америчкој спољној политици, али тренутна ескалација не оставља много простора за оптимизам. Русија ће наставити да се бори за своје стратешке циљеве, док ће Запад вероватно повећавати подршку Украјини, упркос ризицима који произлазе из оваквих одлука.
Испипавање пулса Русије
Угледни француски медиј Ле Фигаро је повукао део текста у којем је тврдио да је Запад одобрио Украјини употребу далекометних ракета за ударе на територију Русије.
Повлачење овог дела текста изазвало је додатну пажњу јавности и подстакло спекулације о томе колико је Запад у потпуности укључен у ескалацију сукоба.
Овај потез Ле Фигаро може се тумачити као покушај да се избегну додатне политичке тензије, док са друге стране указује на сложеност односа између званичних ставова западних влада и медијских извештаја.
Повлачење текста поставља питање о транспарентности информација које се пласирају у јавност и додатно осветљава опрез који многе државе и медији имају према отвореном признавању одређених одлука које би могле да продубе сукоб.
Ова информација се уклапа у ширу слику тензија између Русије и Запада, где се политичке и војне одлуке често преклапају са пропагандним ратом који води свака страна.
