Прочитај ми чланакДа је важно побунити се и изборити за право на живот, показује интервју генералног директора геноцидне компаније Рио Тинто, који признаје за немачке медије да кад год се десе протести у Србији, одлаже се и отварање рудника у долини Јадра!
Еколошки протести у Србији угрожавају копање литијума, при чему индустрија у Европској унији има много да изгуби, пише Ханделсблат. За тај немачки лист говори и Јакоб Стаусхолм, генерални директор Рио Тинта.
У долини Јадра лежи највеће налазиште литијума у Европи, довољно за производњу 1,1 милиона електричних аутомобила годишње што покрива 17 одсто потражње у ЕУ, пише Ханделсблат, економски лист из Диселдорфа.
Али, протести десетина хиљада Срба могли би да угрозе планиране рокове, каже за тај лист Јакоб Стаусхолм, генерални директор Рио Тинта.
Како наводи, „сваки пут, кад претрпимо ударац, тренутак (почетка копања литијума, прим. ред.) се наравно даље одлаже“.
Стаусхолм наводи да то има последице и по профитабилност целог пројекта.
Директор се жали због „дезинформација“
Ханделсблат оцењује да то се немачка аутомобилска индустрија нада литијуму из Србије. „Јер, са концентрацијом литијума у руди од 1,8 одсто то је једно од ретких налазишта у Европи које може конкурисати пројектима у Аустралији или Канади“, пише лист.
Подсећа се да је због литијума и канцелар Олаф Шолц путовао у Србију, док су демонстрације трајале.
Стаусхолм каже да су нетачне тврдње еколошких активиста да ће вода у долини бити загађена тешким металима, као и да се такве „лажне информације“ шире друштвеним мрежама.
„А ми као компанија нисмо одговарајуће спремни да се носимо са таквим дезинформацијама“, жали се директор Рио Тинта.
Зависност од Кине
Ханделсблат даље наводи да би литијум из Србије помогао Европи да прекине зависност од Кине која тренутно обрађује 60 одсто светског литијума. И не само то – широм света 44 одсто инвестиција у литијумске пројекте потиче из Кине.
Преносе се процене да ће потражња за литијумом до 2040. бити девет пута већа него данас – под условом да државе озбиљно схвате климатске циљеве и све више прелазе на електрична возила.
„Али, актуелне тешкоће у Србији показују колико је за Немачку и ЕУ тешко да се ослободи сировинске зависности од појединих земаља попут Кине“, оцењује диселдорфски лист.
