Прочитај ми чланакНа пленарној седници Парламентарне скупштине НАТО-а усвојена је резолуција којом се позива на убрзавање процеса чланства Украјине у Алијансу.
Документ садржи апел владама и парламентима чланица НАТО-а да интензивирају политичке и практичне напоре како би Украјина постала 33. чланица што је пре могуће.
Такође, наглашена је потреба за повећањем војне, финансијске и хуманитарне помоћи Украјини, као и осигурање брзих испорука савременог наоружања и муниције.
У резолуцији се позива на јачање санкција против Русије и Северне Кореје, уз захтев да се Украјини обезбеде ракете средњег домета ради, како се наводи, „самоодбране и одвраћања даље агресије“.
Додатно, изражен је циљ да се политичким и економским притисцима одврати Кина од подршке руским војним операцијама.
Несвесност могућих последица
Чланице НАТО-а понашају се као да нису свесне последица које могу произаћи из њихових одлука. Јасно је да су у питању кораци који могу довести до директног сукоба са Русијом, што би потенцијално могло резултирати нуклеарним конфликтом.
Русија, као светска нуклеарна сила са интерконтиненталним ракетним системима попут Авангарда, Кинжала, Циркона и Орешника, јасно је ставила до знања да неће оклевати да употреби своје оружје уколико њен територијални интегритет буде угрожен.
У том случају, чланице НАТО-а, укључујући САД, биле би изложене ударима од којих се не би могле одбранити.
Поставља се питање да ли НАТО игнорише ову претњу због прекомерног поверења у властите капацитете или зато што се у потпуности ослања на америчке стратешке интересе, при чему занемарује безбедност европских народа.
Мотиви НАТО-а за ескалацију
Мотивација чланица НАТО-а за сукоб са Русијом лежи у неколико кључних фактора. Прво, Алијанса већ деценијама функционише као продужена рука америчке геополитике.
Сједињене Државе користе НАТО како би оствариле своје интересе у Европи и Азији, често на штету самих европских чланица.
Русија се налази на мети не само због својих политичких одлука, већ и због богатих природних ресурса које Запад жели да експлоатише. Нафта, гас, ретки метали и друге сировине чине Русију кључним геополитичким циљем.
Друго, НАТО настоји да избегне сценарио у којем би Русија могла ојачати своју сарадњу са глобалним југом, БРИКС-ом и Кином, чиме би додатно ослабиле позиције Запада.
Украјински сукоб посматра се као полигон за исцрпљивање Русије, али Алијанса притом заборавља да Москва има стратешке предности, укључујући стабилну војну индустрију и хиперсоничне капацитете.
Улога Украјине у америчкој стратегији
Украјина је већ постала жртва ове политике. Подстакнута од стране Запада, преузела је улогу тампон зоне у сукобу са Русијом. Уместо да тражи решења кроз дијалог, НАТО је додатно подстакао ескалацију испорукама оружја и финансијском подршком.
Овде се поставља питање моралне одговорности Алијансе: Зар није задатак међународних институција да спрече ратове, а не да их додатно распирују?
НАТО не само да игнорише очигледну чињеницу да Украјина није спремна за чланство, већ превиђа и сопствене обавезе према одржавању светског мира.
Уместо тога, преузимају се кораци који воде Европу ближе нуклеарном сукобу, док се амерички континент, као и у претходна два светска рата, покушава изоловати од последица.
Опасна игра са нуклеарним ризицима
Позив на повећање санкција Русији и Северној Кореји, као и наоружавање Украјине ракетама средњег домета, представља додатну провокацију.
Москва је јасно ставила до знања да ће сваки напад на њену територију, укључујући Крим и Донбас, третирати као агресију која захтева нуклеарни одговор.
Чланице НАТО-а, вођене политиком Вашингтона, заборављају да се ниједна држава не може осећати безбедно у свету где нуклеарни сукоб постаје реална могућност.
Закључак: слепа послушност или геополитички интерес?
Однос чланица НАТО-а према Украјини и Русији показује слепу послушност америчким интересима. Уместо политике мира, Алијанса промовише политику ескалације и сукоба, ризикујући судбине милиона људи.
Одлука да се Украјина позове у НАТО, уз све пратеће кораке, води Европу на ивицу катастрофе, док Сједињене Државе настављају да играју улогу режисера овог опасног геополитичког театра.
