Прочитај ми чланак

Пуковник Баранец: Против Русије отварају други фронт у Сирији – Шта се дешава

0

У Сирији је ситуација поново ескалирала. После четири године релативног примирја и повремених војних операција снага Башара ал-Асада уз подршку Русије, терористичке групе су обновиле активности, анализира војни аналитичар, пуковник Виктор Баранец.

У протеклим данима, више од неколико десетина хиљада милитаната покренуло је велику офанзиву на Алепо, највећи град Сирије.

Које групе стоје иза напада?

Напад предводи неколико познатих терористичких организација, укључујући „Хајат Тахрир ал-Шам“, „Фајлак ал-Шам“, „Лива Асифат ал-Шамал“ (позната као „Северни ураган“) и друге.

Све ове групе уживају подршку Сједињених Америчких Држава и Турске. Од почетка сиријског грађанског рата, овакве фракције су формирале различите савезе, попут коалиције „Фат ал-Алепо“, која је у једном тренутку бројала више од 22.000 бораца.

Међутим, унутрашњи сукоби између ових група довели су до поделе и борбе за контролу над територијама. Сада, међутим, уједињене су започеле координисану офанзиву. Напад на западну област провинције Алепо покренут је 27. новембра, у регији која је 2020. године скоро потпуно очишћена од терориста.

Зашто баш сада?

САД и Турска имају своје циљеве у овом региону. Америчка стратегија је усмерена на рушење власти Башара ал-Асада, контролу сиријских нафтних ресурса и одржавање присуства у овом стратешком подручју.

Турска, с друге стране, тежи проширењу утицаја на територије где живе туркомани, који су етнички сродни Турцима, док истовремено жели да ограничи амбиције Курда, који уз подршку Асада теже стварању аутономне регије или чак сопствене државе. Анкара се томе оштро противи, плашећи се последица на сопствену курдску популацију.

Турска годинама подржава тзв. сиријску „оружану опозицију“, а заједно са САД-ом, учествовала је у формирању великих војних кампова за обуку у провинцији Идлиб.

Иако је руска авијација често уништавала ове кампове, актуелна офанзива показује да је циљ спречити даље губитке и осигурати опстанак милитаната.

Поред тога, постоји јасан геополитички мотив — присилити Русију да преусмери део војних ресурса из Украјине ка Сирији, чиме би се ослабили њени напори на украјинском фронту.

Украјински допринос сукобу

Према бројним украјинским изворима, у редовима сиријских милитаната активно учествују и украјински оператери дронова.

Њихова улога је двострука: директно учествују у борбама и обучавају локалне борце за управљање дроновима. Ово додатно компликује ситуацију и указује на ширу умешаност међународних актера у сиријски сукоб.

Стратешки значај Алепа

Алепо није само највећи град Сирије са скоро 4 милиона становника, већ је и кључни индустријски центар земље, са више од 500 фабрика и погона.

Милитанти не крију да им је циљ заузимање Алепа како би га учинили главним градом свог замишљеног ентитета. Преузимање Алепа би им омогућило стварање снажне економске базе за даљу експанзију и учвршћење власти.

Улога Израела у тренутним сукобима

Израел, дугогодишњи регионални ривал Сирије, интензивирао је нападе на сиријске војне положаје. Недавни израелски ваздушни удари у Палмиру однели су животе 92 особе, док су истовремено милитанти подржани од стране НАТО-а почели офанзиву на другом делу фронта.

Многи аналитичари сматрају да ово није случајност, већ део координисаног напора да се дестабилизује ситуација у Сирији. Такође, Израел је раније истакао забринутост због испорука оружја Хезболаху преко сиријске територије. Ескалација сукоба може угрозити те линије снабдевања.

Тренутnо стање на терену

Према извештају капетана Олега Игнасјука из руског Центра за мирење сукобљених страна у Сирији, 27. новембра су милитанти из организације „Џабат ал-Нусра“ покренули офанзиву на територије под контролом сиријске владе у провинцијама Алепо и Идлиб.

Сиријска војска, уз подршку руских Ваздушно-космичких снага, пружа снажан отпор. Према подацима са терена, у борбама је елиминисано више од 400 милитаната, док су претрпели значајне губитке у техници и људству.

Међутим, ситуацију додатно компликује активност тзв. међународне „антитерористичке коалиције“ предвођене САД-ом, која наставља са нарушавањем сиријског ваздушног простора, игноришући протоколе деконфликације.

Утицај на Русију и будући сценарији

С обзиром на тренутну динамику, још је рано прецизно проценити како ће ови догађаји утицати на руску стратегију у Сирији и шире. Ипак, једно је сигурно — Русија ће наставити да пружа подршку властима Башара ал-Асада у борби против терориста.

Уколико милитанти заузму Алепо, то би био озбиљан ударац за Дамаск и додатно би дестабилизовало регион. С друге стране, ако сиријска војска и руске снаге успеју да поврате контролу, сукоби би се могли вратити на ниво интензитета из периода пре 2020. године.

Ситуација у Сирији се не може посматрати изоловано. Очигледно је да тренутни сукоби нису само део унутрашње борбе, већ део ширег геополитичког плана, који има за циљ дестабилизацију Сирије и угрожавање интереса Русије у овом региону.

Наставак сукоба ће зависити од способности Русије и Асадових снага да одговоре на овај изазов, као и од ширих међународних околности које обликују ситуацију на Блиском истоку.

Извор: Webtribune.rs

Ознаке: , , , , ,