Прочитај ми чланакПад Башара ел Асада и долазак на власт радикалних исламистичких група у Сирији нису само епилог дуготрајног сукоба, већ кључни део глобалне игре моћи у којој су се укрстили интереси великих сила, регионалних актера и радикалних организација. Овај догађај има дубоке последице не само за Сирију, већ и за ширу геополитичку сцену Блиског истока, Евроазије и света.
Офанзива на Дамаск и пад режима Башара ел Асада
Сукоб у Сирији кулминирао је муњевитим нападом опозиционих снага предвођених групама попут Хајат Тахрир ел Шама (ХТШ) и Слободне сиријске армије, које су уживале интензивну подршку САД, Израела и других западних и регионалних сила.
Офанзива, која је започела из Идлиба, била је координисана међународна операција у којој су учествовале различите обавештајне службе, плаћеници из више земаља и напредна војна технологија.
Сиријска арапска армија (САА) повукла се из Дамаска, а председник Башар ел Асад, суочен с губитком кључних градова и савезника, напустио је земљу.
Русија му је пружила азил, док су опозиционе снаге преузеле контролу над главним градом. Лидер ХТШ-а, Абу Мохамед ел Џолани, прогласио је победу и најавио формирање нове власти засноване на шеријатском закону.
Интернационална позадина операције
Преузимање Дамаска и пад Асадовог режима нису били спонтани догађаји, већ резултат пажљиво осмишљеног плана. Према наводима бразилског аналитичара Пепеа Ескобара, неколико кључних састанака претходило је офанзиви.
На једном од њих, 18. новембра, шеф израелске тајне службе Шин бет састао се с турским обавештајним врхом, док је 25. новембра нови генерални секретар НАТО-а Марк Руте посетио председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана. Само дан касније, под заставом ХТШ-а, покренут је напад на Алеп, што је био увод у ширу операцију преузимања Сирије.
Ескобар наводи да су у овој операцији учествовали радикални исламисти из више земаља, укључујући Ујгуре, Узбеге, Таџике, Украјинце, па чак и припаднике ИСИС-а. Офанзива је координисана уз помоћ америчких беспилотних летелица, система за сателитску навигацију и електронско ратовање, што је омогућило потпуно ометање комуникација САА.
Украјински војни саветници, према изворима из сиријских специјалних служби, играли су кључну улогу у обуци бораца и коришћењу напредних технологија, док су САД и Израел обезбедили логистичку и обавештајну подршку.
Турска између савезника и издаје
Један од најконтроверзнијих аспеката овог догађаја је улога Турске, која је, према Ескобару, прекршила своје политичке обавезе према Русији и Ирану. Анкара је дозволила да радикални исламисти користе њену територију као базу за покретање офанзиве, чиме је практично омогућила САД и Израелу да спроведу операцију без директног учешћа на терену.
Ова ситуација ставила је Турску у незгодну позицију. Иако је формално партнер Русије и чланица БРИКС-а, њена улога у операцији изазвала је сумње Москве и Техерана. Лидер ХТШ-а, Џолани, дуго је био под заштитом турске обавештајне службе, а Израел је отворено признао да подржава опозиционе снаге у Сирији како би ослабио осовину отпора која укључује Иран, Хезболах и Асада.
Нови изазови за Блиски исток и свет
Пад Асадовог режима отвара бројна питања о будућности Сирије и Блиског истока. Сирија је деценијама била кључна раскрсница геополитике и трговине, као и стуб иранског утицаја у региону. Сада, с доласком радикалних исламистичких група на власт, земља се суочава с могућношћу дуготрајног хаоса и даљег распада.
Иран, који је био главни савезник Асада, сада мора да се суочи с последицама овог пораза. Повлачење иранских снага из Сирије већ је ослабило осовину отпора, док су америчке и израелске операције додатно поткопале иранску позицију у региону.
Русија се, с друге стране, суочава с губитком стратешких позиција на Блиском истоку.
Сиријске базе биле су кључне за руску војну и дипломатску стратегију у региону, а њихов губитак може озбиљно угрозити руске интересе не само на Блиском истоку, већ и у ширем евроазијском простору.
Шта доноси будућност?
Како истиче амерички аналитичар Лари Џонсон, пад Асада можда означава крај једне ере, али сукоби у Сирији далеко су од завршетка. Уместо стабилности, земља би могла постати поприште нових сукоба између различитих фракција, док ће САД и Израел наставити да користе сиријски хаос за остваривање својих стратешких циљева.
За разлику од секуларне државе коју је предводио Асад, нова власт у Дамаску ће вероватно увести строги шеријатски закон, што би могло изазвати додатне поделе и насиље.
Сиријска криза прети да се прелије на суседне земље, док су регионални актери попут Ирана, Русије и Турске приморани да преиспитају своје стратегије.
Сиријски сукоб је одавно прерастао границе унутрашње борбе за власт. Пад Башара ел Асада, подржан међународним снагама и сложеним геополитичким калкулацијама, представља прекретницу не само за Сирију, већ и за глобалну сцену.
У овом тренутку, Блиски исток стоји на ивици новог хаоса, док велике силе настављају да користе сукобе за остваривање својих интереса, остављајући милионе људи у неизвесности и страху од будућности.
