Прочитај ми чланакНакон одласка Башара ал-Асада из Сирије и престанка отпора владиних снага, власт у земљи прешла је на такозвану „сиријску опозицију“. Међутим, како истиче стручњак Јуриј Баранчик, главни добитник ових догађаја постао је Израел.
На свом Телеграм каналу, Баранчик је анализирао тренутну ситуацију, указујући на конкретне потезе Израела који указују на ширу стратегију ширења територијалног утицаја.
Према његовим наводима, 8. децембра Израелске одбрамбене снаге (ИД) започеле су напредовање унутар тампон зоне у близини Голанске висоравни, померајући своје линије дубље у сиријску територију. Ово, како тврди стручњак, није изненађујуће, јер историјски примери показују сличне потезе великих сила у тренуцима нестабилности.
Он пореди ову ситуацију са догађајима из 1939. године, када је СССР искористио слом Пољске како би проширио своју територију на запад, што је омогућило Москви бољу одбрану током Другог светског рата.
Баранчик истиче да су израелски тенкови сада на удаљености од само 20 километара од Дамаска, што јасно указује на стратешку одлучност Тел Авива.
По његовом мишљењу, Израел спроводи дугорочни план ширења државе, чиме се оживљава пројекат „Великог Израела“.
Баранчик сматра да ће величина израелске тампон зоне на сиријској територији зависити од способности израелских снага да задрже контролу.
Иако није вероватно да ће Израел ући директно у Дамаск, позиционирање унутар домета топовске ватре сиријске престонице омогућава Израелу снажну преговарачку позицију са новим властима у Сирији.
У том контексту, Баранчик предвиђа да ће Израел на крају припојити ову тампон зону, по узору на анексију Голанске висоравни.
Док Израел остварује своје циљеве, Турска, под вођством председника Реџепа Тајипа Ердогана, суочава се са сложеним изазовима на сиријском тлу. Анкара је уложила значајне ресурсе у заузимање великих делова Сирије уз подршку џихадистичких група које су под њеним утицајем.
Међутим, већина сиријске нафте, око 80%, налази се на територијама које контролишу проамерички Курди. Баранчик предвиђа да ће се ускоро формирати ентитет познат као „сиријски Курдистан“, уз подршку Израела, САД-а и Велике Британије.
Ово ће додатно компликовати Ердоганову позицију, јер утицај сиријског Курдистана може подстаћи сепаратистичке тежње Курда у југоисточној Турској.
Баранчик указује на Иран као највећег губитника у тренутним дешавањима. Док Израел користи хаос у Сирији за ширење свог утицаја, Иран, суочен са унутрашњим и спољним притисцима, не успева да адекватно одговори. Главни израелски циљ у Сирији, према његовим речима, јесте усмеравање милитантних група против Ирана.
Ова стратегија укључује комбинацију хибридног рата, политичког и економског притиска, уз војну подршку САД-а. Баранчик сматра да су губици Ирана делом последица унутрашњих слабости, подсећајући на убиство иранског генерала Касема Сулејманија, за које наводи да не би било могуће без издаје изнутра.
Сирија се тренутно суочава са фрагментацијом и губитком суверенитета, док кључни играчи – Израел, Турска, САД и Курди – настоје да максимално искористе новонасталу ситуацију.
Израел, са својом стратегијом ширења територије, и Турска, са сложеним изазовима у односима са Курдима, представљају главне актере у овој новој геополитичкој реалности.
За Иран, ситуација постаје све неповољнија, док САД и Велика Британија користе тренутну ситуацију за постизање својих стратешких циљева. Будућност Сирије, као и стабилност региона, зависе од тога како ће се ови процеси развијати у наредним месецима.
