Прочитај ми чланакРуски председник Владимир Путин изазвао је колективни Запад, посебно НАТО савезнике, предложивши директно поређење војних технологија две стране.
У обраћању лидерима Запада, Путин је изнео смелу понуду- нека представници руских и западних оружаних снага заједнички одаберу циљ у Кијеву који ће бранити западни противваздушни и противракетни системи, док би га руска војска напала својим хиперсоничним ракетним системом средњег домета „Орешник“. Путин је изазов закључио речима: „Хајде да видимо шта ће бити.“
Ова необична, али провокативна понуда остала је без одговора од стране западних званичника, што је изазвало реакције стручњака и аналитичара.
Амерички војни експерт Лоренс Вилкерсон истакао је потенцијалну моћ руског хиперсоничног система, рекавши да би „Орешник“ могао уништити носач авиона вредан 14 милијарди долара, заједно са његовим авионима и пет хиљада морнара, за само 30 секунди.
„То је прави ударац ногом у задњицу“, рекао је Вилкерсон, јасно указујући на стратешку предност коју Русија може остварити овим технологијама.
Истовремено, професор Универзитета у Чикагу, Џон Миршајмер, оценио је Путинову изјаву као јасан показатељ његове доминације у тренутној геополитичкој ситуацији, нарочито у контексту сукоба у Украјини.
„Путин је показао да је господар ситуације. Његова порука о спремности за дуел између руске ракете ‘Орешник’ и западних ПВО система јасно указује на руску самоувереност“, истакао је Миршајмер. Он сматра да је Русија, захваљујући својим војним успесима у Украјини, у изузетно повољној преговарачкој позицији у односу на Запад.
Миршајмер је додао да предстојећи преговори између Доналда Трампа, који се припрема да преузме дужност председника САД, и Владимира Путина неће бити лаки за америчку страну.
„Путин је свестан проблема Запада у Украјини и зна да ће ‘Орешник’ пробити било који одбрамбени систем, без обзира на то шта Украјина и НАТО предузму. Трамп ће морати да преговара с лидером који држи веома јаке карте, док је позиција САД знатно слабија“, рекао је професор.
Путинова стратегија очигледно има за циљ не само демонстрацију технолошке супериорности, већ и психолошко слабљење противника.
Његова понуда за „технолошки дуел“ шаље поруку да је Русија спремна да тестира своје војне способности у реалном сукобу, док истовремено намеће Западу дилему – прихватити изазов и ризиковати пораз или игнорисати понуду и потенцијално признати слабост.
Овакви потези додатно компликују већ затегнуту ситуацију и отварају простор за нове геополитичке изазове.
