Потези власти који су раније пролазили без икакве реакције грађана сада долазе у центар медијске и друштвене пажње. Да ли ће председник Александар Вучић покушати да се извуче из садашње кризе расписивањем ванредних избора, што је до сада увек радио у сличним ситуацијама, или ће љутитом народу да понуди неку другу играчку?
У Србији је блокирано више десетина факултета, неколико ректората и неколико средњих школа. Студенти у блокадама траже политичку и кривичну одговорност због пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, објављивање свих докумената у вези с реконструкцијом станице и повећање буџета факултета. Они траже и пуштање на слободу свих приведених активиста, као и хапшење оних који су нападали студенте на протестима због пада надстрешнице. Званичници тврде да су сви захтеви студената испуњени, што студенти демантују.
Избори Вучићу јесу опција уколико му други покушаји не дају никакав резултат. Уосталом, он је већ нудио некакав саветодавни референдум где би се грађани Србије изјашњавали о њему као председнику. Међутим, опозиција не би смела да прихвати никакве изборе. Јер, ово је потпуно другачији тип кризе и јасно је да се она не може решити изборима, поготово не у садашњим изборним условима. Али, евентуално тасписивање избора могла би да буде велика Вучићева грешка попут оне коју је направио и Слободан Милошевић 2000. године. Наиме, нема сумње да све ово утиче на јавно мњење, а рејтинг Вучића и Српке напредне странке сигурно више није тако моћан.
Председник Србије обратио се током викенда још једном младима на свом Инстаграм налогу. Овог пута, са по њему лепим вестима. Наиме, Вучић је рекао да ће младима за куповину стана од 75.000 евра бити потребно учешће од само 750 евра. Најаве повољних кредита за станове студенти су оценили као „провидне“. Председник Србије је остао упоран у својој понуди.
– Борићемо се за младост Србије, борићемо се за будућност Србије, а ко хоће политичке протесте, увек су добродошли. Ја уживам у политичким протестима јер ми дају додатну снагу, дају ми додатну енергију и додатну вољу да се борим за Србију – поручио је Вучић.
Да ли ће почетни успеси народног незадовољства прерасти у темељније друштвене промене? Али, ако ништа друго, идеје, размишљања, стратегије и иницијативе цветају на све стране. Посредно је бесу допринела и председничка тирада, у којој се појавио малтене захтев за замену целокупног народа који не мисли као он. О жељи грађана да оде каста политичара, која у разним комбинацијама већ 30 година циркулише у кругу привилегија, лобирања, договарања, лагања и крађа – није се још расправљало. А захтев није бесмислен: у малој земљи, доступност политици је запечаћена за грађане који би, иначе, остварили здрав проток бављења политиком и извесно би увели нове облике солидарности и одговорности. С друге стране Александар Вучић и врх СНС-а поручују да хоће да разговарају са народом и да им „објасне неке ствари“.
Вучићу је јасно да ако ови протести успеју, системска грешка слепе послушности трајно ће се исправлти. Нема сумње да су многи на улици јер не могу да смисле Вучића и актуелну власт. Живот је мизернији него икад, гажење сваког морала суровије него икад, свеколике лажи о томе шта се дешава у земљи Србији огољене су до краја. Таква застрашујућа визија будућности тера на улице. Председник и његова свита све су нервознији. То је, упркос напорима да се прикрије, јасно видљиво у свим ешалонима власти, од врха до дна, од самог Вучића, преко министара, па до најнижих страначких ботова, те новоодгајене касте спремне да, за добре новце, са неподношљивом лакоћом кажу, напишу и ураде заиста било шта за оне одозго.
Протести се догађају када режим толико повећа притисак да велики број људи закључи да је отпор једина опција. Када људи одлуче да живе – онда протестују.







