Прочитај ми чланакДва велика сукоба, један у Украјини и други на Блиском истоку, снажно су уздрмала глобални поредак, приморавши западне силе да преиспитају своје стратегије.
Ова криза, која се чини све неповратнијом, одражава дубоке проблеме унутар империјалистичког блока, суоченог са двоструким изазовима на различитим фронтовима.
У Украјини, иако је земља примила огромну војну и логистичку подршку НАТО-а, укључујући напредно наоружање, обавештајне податке и обуку, суочила се с Русијом која се показала далеко отпорнијом него што су западни стратези очекивали.
Уместо слабљења, Русија је консолидовала своје ресурсе, унапредила војну технологију и економску стабилност, што је отежало украјинске позиције на фронту.
Сукоб, иако још увек траје, јасно наговештава потенцијални распад Украјине, осим ако Запад не предузме радикалне мере, укључујући директну војну конфронтацију с Русијом. Међутим, такав сценарио носи огроман ризик ескалације у глобални рат, чији би исход био непредвидив.
На Блиском истоку, ситуација је другачија, али подједнако комплексна. Израел, као кључни савезник Запада, спроводи бруталне војне кампање против палестинских, либанских и сиријских циљева, док се припрема за могући сукоб с Ираном.
Геноцид у Гази, свакодневна бомбардовања Сирије и разарање Либана одражавају амбицију израелске владе да прошири своје територијалне границе и осигура доминацију у региону.
Ови потези, под плаштом одговора на нападе Хамаса, заправо су део шире стратегије успостављања „Великог Израела“, идеје која је подржана од стране западних савезника.
Међутим, ова стратегија наилази на озбиљне препреке, укључујући отпор „Фронта отпора“, унутрашњу кризу израелског друштва и растућу несигурност у погледу одрживости такве политике.
На ратном фронту, отпор палестинских и других група ствара тешку ситуацију за обе стране. Газа је разрушена, Либан се суочава с великим претњама, а Иран остаје под сталним притиском могућих израелских удара.
Догађаји у Сирији додатно су закомпликовали односе снага, омогућавајући Западу и Израелу да поврате одређене позиције, али уз цену даљих регионалних тензија.
Поставља се кључно питање- да ли је сан о „Великом Израелу“ реалистичан? Историја показује да свака амбиција овог обима носи са собом ризик повећања унутрашњих и спољашњих криза. Израелско друштво већ се суочава с озбиљним унутрашњим тензијама, што може дестабилизовати земљу изнутра.
Са друге стране, Запад покушава да обузда сукобе и обезбеди контролу над регионом путем израелског „жандарма“, али се суочава с отпором и све већом економском и политичком исцрпљеношћу.
На глобалном нивоу, империјалистички Запад се суочава са сопственим кризама. Раст кинеског утицаја, јачање руских савеза и све већи отпор у земљама глобалног југа указују на промену односа снага у међународној арени.
У том контексту, и Блиски исток и Украјина представљају жаришта која би могла обликовати будућност глобалне политике. Док се израелски планови ширег територијалног освајања сударају с реалношћу, а западне стратегије све више посустају, свет улази у период дубоких превирања и потенцијално судбоносних одлука.
